„Само је алкохол био јачи од њега“ (ВИДЕО)

Несуђени промотор Београдског маратона Хенри Роно преминуо је у 72. години у болници у Најробију. Оно што је Јусеин Болт у спринту, то је био легендарни Кенијац на дугим дистанцама.

Такву харизму нису имали ни тркачи, миљеници западних медија. Његов осмех без два доња средња зуба, одлика Намби племена у долини Рифт, памте многи љубитељи спорта.

Роно је 1978. за 81 дан поставио четири светска рекорда у разним олимпијским дисциплинама: 8. априла на 5.000 метара (претходни је скинуо за четири секунде), 13. маја 3.000 м стипл за 8:05,4 у трку са препрекама, 11. јуна на 10.000 м штоперицу је зауставио после 27:22,47  (био бржи од претходника за осам секунди секунди) и на крају 27. јуна у на 3.000 м - 7:32,1. Победио је у 31 трци узастопно.

Био је у центру пажње наше јавности када је најављен за промотора 31. Београдског маратона 2018.

- Почаствован сам што ћу бити промотор Београдског маратона за који сам чуо да је одлично организован и да је популаран у Београду и Србији. Веома је лепо да се неко сећа мојих резултата после толико година. У каријери сам се такмичио на многим местима, али никад у Београду, за који сам чуо да је леп, а Србија лепа земља. Узбуђен сам што ћу ускоро то да видим, доживим и пређем неку од деоница с тркачима - рекао је тада за Журнал.

Нажалост, није се појавио на Теразијама као што су сви наши медији објавили. Уместо њега, дошао је двоструки светски рекордер у маратону, амерички представник Халид Канучи.

- Већ тада је Роно имао здравствених проблема. Био је у кризи и није могао да дође упркос договорима. Промотори су били многи светски рекордери, али нам је циљ био да Београд и Србију промовишу пре свега они који су направили прекретницу у атлетици и планетарном спорту. Двоје од њих није дошло упркос договорима, уз Роноа била је то и Вилма Рудолф, која је преминула пред пут у Србију. Хенри је непоновљив таленат и велика инспирација. У то време није се још препознавао таленат кенијских тркача на глобалном нивоу. Упознали смо се се у норвешком Норвику 1981. после његовог последњег светског рекорда 13:06,20 на 5.000 метара. После серије из 1978. угојио се превише. Онда је хтео да докаже себи да вреди и вратио се у Скандинавији најбољим достигнућем. Тада смо се договорили начелно за долазак у Београд - сећа се Дејан Николић, вишедеценијски директор Београдског маратона, сада амбасадор Светске организације маратона и уличних трка.

Роно се у једном моменту придружио кенијској војсци, где је прошао обуку. Потом је 1976. отишао у Вашингтон (САД) на студије. Освојио је НЦАА титуле у кросу: 1976, 1977. и 1979, као и на 3.000 метара у дворани 1977.

Чувена је његова трка на 10.000 м на митингу у Цириху, кад се враћао по тркаче, који би посустали. Захваљујући њему срушено је неколико националних и континенталних рекорда. Наравно, био је то тријумф локомотиве дугих дистанци.

Нажалост, имао и велику спортску несрећу, да у периоду када је владао светском атлетиком свој квалитет није могао да докаже освајањем и олимпијске медаље, јер је Кенија бојкотовала Олимпијске игре у Монтреалу 1976, а потом и Олимпијске игре у Москви 1980. Светска првенства покренута су 1983.

Његови резултати и подвизи остају синоним за непоновљиво и нестварно.

Уз Николићево посредство, контактирали смо Трејсија Сандлана, агента Роноа. Пробудили смо га у Калифорнији.

- Био сам шокиран већу. Благословен сам  што сам био менаџер човеку с талентом невиђеним у историји дугих дистанци. Бог га је послао да створи незамисливо. Имао је менталну снагу каква није виђена. Једино јаче од њега био је - алкохол. Нека Хенри сада трчи у миру.