„Samo je alkohol bio jači od njega“ (VIDEO)

Nesuđeni promotor Beogradskog maratona Henri Rono preminuo je u 72. godini u bolnici u Najrobiju. Ono što je Jusein Bolt u sprintu, to je bio legendarni Kenijac na dugim distancama.

Takvu harizmu nisu imali ni trkači, miljenici zapadnih medija. Njegov osmeh bez dva donja srednja zuba, odlika Nambi plemena u dolini Rift, pamte mnogi ljubitelji sporta.

Rono je 1978. za 81 dan postavio četiri svetska rekorda u raznim olimpijskim disciplinama: 8. aprila na 5.000 metara (prethodni je skinuo za četiri sekunde), 13. maja 3.000 m stipl za 8:05,4 u trku sa preprekama, 11. juna na 10.000 m štopericu je zaustavio posle 27:22,47  (bio brži od prethodnika za osam sekundi sekundi) i na kraju 27. juna u na 3.000 m - 7:32,1. Pobedio je u 31 trci uzastopno.

Bio je u centru pažnje naše javnosti kada je najavljen za promotora 31. Beogradskog maratona 2018.

- Počastvovan sam što ću biti promotor Beogradskog maratona za koji sam čuo da je odlično organizovan i da je popularan u Beogradu i Srbiji. Veoma je lepo da se neko seća mojih rezultata posle toliko godina. U karijeri sam se takmičio na mnogim mestima, ali nikad u Beogradu, za koji sam čuo da je lep, a Srbija lepa zemlja. Uzbuđen sam što ću uskoro to da vidim, doživim i pređem neku od deonica s trkačima - rekao je tada za Žurnal.

Nažalost, nije se pojavio na Terazijama kao što su svi naši mediji objavili. Umesto njega, došao je dvostruki svetski rekorder u maratonu, američki predstavnik Halid Kanuči.

- Već tada je Rono imao zdravstvenih problema. Bio je u krizi i nije mogao da dođe uprkos dogovorima. Promotori su bili mnogi svetski rekorderi, ali nam je cilj bio da Beograd i Srbiju promovišu pre svega oni koji su napravili prekretnicu u atletici i planetarnom sportu. Dvoje od njih nije došlo uprkos dogovorima, uz Ronoa bila je to i Vilma Rudolf, koja je preminula pred put u Srbiju. Henri je neponovljiv talenat i velika inspiracija. U to vreme nije se još prepoznavao talenat kenijskih trkača na globalnom nivou. Upoznali smo se se u norveškom Norviku 1981. posle njegovog poslednjeg svetskog rekorda 13:06,20 na 5.000 metara. Posle serije iz 1978. ugojio se previše. Onda je hteo da dokaže sebi da vredi i vratio se u Skandinaviji najboljim dostignućem. Tada smo se dogovorili načelno za dolazak u Beograd - seća se Dejan Nikolić, višedecenijski direktor Beogradskog maratona, sada ambasador Svetske organizacije maratona i uličnih trka.

Rono se u jednom momentu pridružio kenijskoj vojsci, gde je prošao obuku. Potom je 1976. otišao u Vašington (SAD) na studije. Osvojio je NCAA titule u krosu: 1976, 1977. i 1979, kao i na 3.000 metara u dvorani 1977.

Čuvena je njegova trka na 10.000 m na mitingu u Cirihu, kad se vraćao po trkače, koji bi posustali. Zahvaljujući njemu srušeno je nekoliko nacionalnih i kontinentalnih rekorda. Naravno, bio je to trijumf lokomotive dugih distanci.

Nažalost, imao i veliku sportsku nesreću, da u periodu kada je vladao svetskom atletikom svoj kvalitet nije mogao da dokaže osvajanjem i olimpijske medalje, jer je Kenija bojkotovala Olimpijske igre u Montrealu 1976, a potom i Olimpijske igre u Moskvi 1980. Svetska prvenstva pokrenuta su 1983.

Njegovi rezultati i podvizi ostaju sinonim za neponovljivo i nestvarno.

Uz Nikolićevo posredstvo, kontaktirali smo Trejsija Sandlana, agenta Ronoa. Probudili smo ga u Kaliforniji.

- Bio sam šokiran veću. Blagosloven sam  što sam bio menadžer čoveku s talentom neviđenim u istoriji dugih distanci. Bog ga je poslao da stvori nezamislivo. Imao je mentalnu snagu kakva nije viđena. Jedino jače od njega bio je - alkohol. Neka Henri sada trči u miru.