Белгијанац Еден Азар је у великом интервјуу говорио о томе ко је био најталентованији саиграч са којим је делио терен, а ко тренер који је умео да извуче најбоље из бившег аса Челсија.
На врхунцу је био – незаустављив. Само што врхунац Едена Азара није потрајао. И уместо да трансфер у Реал буде његова катарза испоставио се као његов крај. Сад већ бивши белгијски фудбалер, који се пензионисао са 32 године, не крије да је добрим делом и сам утицао на тако брз завршетак каријере.
У интервјуу 33-годишњи Белгијанац отворено прича о вишку килограма који га је мучио за мандата у Мадриду, али и разлозима раног одласка у пензију.
На крају каријере, у Реалу се већ много говорило о његовом стомачићу и проблемима са физичком спремом.
-То је било тачно. Али ја сам свако лето набацивао четири или пет килограма. Размишљао сам: дајем толико себе у тих 10 месеци сезоне, тело ми је на највишем нивоу, људи ме шутирају, тако да је моје слободно време – моје слободно време. Не питај ме ништа. Уживам са породицом, идем на плажу, не могу да тренирам и те три или четири недеље. Могу да се играм са децом на плажи, нема проблема, али немој да ме тераш да трчим -искрено одговара Азар.
Не мисли да је ишта радио погрешно.
- Ако погледате целу моју каријеру, први месец сезоне ми је увео био тек почетак, загревање, али у септембру и октобру бих летео. Само ми је било потребно време да тело и ум упослим на најбољи начин. Тако да јесте, то је тачно, после одмора сам увек долазио са пет килограма вишка, знао сам то и тада.
Није се кајао.
- Волим да проводим време са породицом и пријатељима. Поједем и оно што ми није по укусу. Даље, Белгијанац сам, тамо волимо пиво и правимо најбоља пива на свету. Није да сам пио сваки дан, нисам, али понекад после добре утакмице, једно или два баш пријају.
Па ипак, ако Азара питате да ли му је због тога пукла каријера, он сам ће рећи да није. Али пандемија корона вирсуса имала је и те какав утицај.
- Нисам имао среће тада. Био сам у Даласу да оперишем чланак, онда сам се вратио у Мадрид и избије ковид. Два и по месеца ковида, ја сам код куће, без физиотереапеута да са њим радим рехабилитацију. Све сам радио сам. Да сам могао нешто да променим довео бих физиотерапеута. Био ми је неопходан, јер сам желео да опет играм на највишем нивоу… Овако, кад је све прошло, кад сам се вратио на терен… Гурао сам тело до лимита, али чланак једноставно није био исти. Те сезоне сам изломио све. Остатак приче знате.
Тада је тренер Реала још био Зинедин Зидан, убрзо га је заменио Карло Анчелоти, радио је Азар и са Жозеом Мурињом, Рафаелом Беитезом, Маурицијем Саријем, Гусом Хидинком… Али једног ће увек да памти…
- Најбоље сам играо код Антонија Контеа.
Али баш код Контеа је Азар одиграо сезону 2016/2017, узео титулу и са 16 година признање за најбољег играча сезоне.
- Целе недеље тренинзи. Само сам суботу волео. Изашао бих мало да уживам, морао сам. Знао сам: већ од сутра опет тренинзи. То је било мојих 90 минута уживања. Морам нешто да радим. Остатак недеље, сећам се, прекидај тренинг, па причај о тактици: ‘Не, ово морамо овако’. Субота је била најбољи дан.
Даље наставља:
- У Реалу сам играо са најбољима на свету. Лука Модрић, Карим Бензема, то је врх листе. Кад кажеш Кевин де Брујне, и он је на врху листе. Френк Лампард, Хуан Мата, све је то сам врх. Али једини због којег сам ја рекао ‘вау’ је Гел Какута. Питао си ме ко је највећи таленат, е па Какута је био број један, убедљиво. Таленат, човече, ‘вау’
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
