Eden Azar: Svako leto bih nabacio 4-5 kilograma zbog piva

Belgijanac Eden Azar je u velikom intervjuu govorio o tome ko je bio najtalentovaniji saigrač sa kojim je delio teren, a ko trener koji je umeo da izvuče najbolje iz bivšeg asa Čelsija.

Na vrhuncu je bio – nezaustavljiv. Samo što vrhunac Edena Azara nije potrajao. I umesto da transfer u Real bude njegova katarza ispostavio se kao njegov kraj. Sad već bivši belgijski fudbaler, koji se penzionisao sa 32 godine, ne krije da je dobrim delom i sam uticao na tako brz završetak karijere.

U intervjuu 33-godišnji Belgijanac otvoreno priča o višku kilograma koji ga je mučio za mandata u Madridu, ali i razlozima ranog odlaska u penziju.

Na kraju karijere, u Realu se već mnogo govorilo o njegovom stomačiću i problemima sa fizičkom spremom.

-To je bilo tačno. Ali ja sam svako leto nabacivao četiri ili pet kilograma. Razmišljao sam: dajem toliko sebe u tih 10 meseci sezone, telo mi je na najvišem nivou, ljudi me šutiraju, tako da je moje slobodno vreme – moje slobodno vreme. Ne pitaj me ništa. Uživam sa porodicom, idem na plažu, ne mogu da treniram i te tri ili četiri nedelje. Mogu da se igram sa decom na plaži, nema problema, ali nemoj da me teraš da trčim -iskreno odgovara Azar.

Ne misli da je išta radio pogrešno.

- Ako pogledate celu moju karijeru, prvi mesec sezone mi je uveo bio tek početak, zagrevanje, ali u septembru i oktobru bih leteo. Samo mi je bilo potrebno vreme da telo i um uposlim na najbolji način. Tako da jeste, to je tačno, posle odmora sam uvek dolazio sa pet kilograma viška, znao sam to i tada.

Nije se kajao.

- Volim da provodim vreme sa porodicom i prijateljima. Pojedem i ono što mi nije po ukusu. Dalje, Belgijanac sam, tamo volimo pivo i pravimo najbolja piva na svetu. Nije da sam pio svaki dan, nisam, ali ponekad posle dobre utakmice, jedno ili dva baš prijaju.

Pa ipak, ako Azara pitate da li mu je zbog toga pukla karijera, on sam će reći da nije. Ali pandemija korona virsusa imala je i te kakav uticaj.

- Nisam imao sreće tada. Bio sam u Dalasu da operišem članak, onda sam se vratio u Madrid i izbije kovid. Dva i po meseca kovida, ja sam kod kuće, bez fiziotereapeuta da sa njim radim rehabilitaciju. Sve sam radio sam. Da sam mogao nešto da promenim doveo bih fizioterapeuta. Bio mi je neophodan, jer sam želeo da opet igram na najvišem nivou… Ovako, kad je sve prošlo, kad sam se vratio na teren… Gurao sam telo do limita, ali članak jednostavno nije bio isti. Te sezone sam izlomio sve. Ostatak priče znate.

Tada je trener Reala još bio Zinedin Zidan, ubrzo ga je zamenio Karlo Ančeloti, radio je Azar i sa Žozeom Murinjom, Rafaelom Beitezom, Mauricijem Sarijem, Gusom Hidinkom… Ali jednog će uvek da pamti…

- Najbolje sam igrao kod Antonija Kontea.

Ali baš kod Kontea je Azar odigrao sezonu 2016/2017, uzeo titulu i sa 16 godina priznanje za najboljeg igrača sezone.

- Cele nedelje treninzi. Samo sam subotu voleo. Izašao bih malo da uživam, morao sam. Znao sam: već od sutra opet treninzi. To je bilo mojih 90 minuta uživanja. Moram nešto da radim. Ostatak nedelje, sećam se, prekidaj trening, pa pričaj o taktici: ‘Ne, ovo moramo ovako’. Subota je bila najbolji dan.

Dalje nastavlja:

- U Realu sam igrao sa najboljima na svetu. Luka Modrić, Karim Benzema, to je vrh liste. Kad kažeš Kevin de Brujne, i on je na vrhu liste. Frenk Lampard, Huan Mata, sve je to sam vrh. Ali jedini zbog kojeg sam ja rekao ‘vau’ je Gel Kakuta. Pitao si me ko je najveći talenat, e pa Kakuta je bio broj jedan, ubedljivo. Talenat, čoveče, ‘vau’