Тренери вечитих ривала Партизана и Црвене звезде Ђорђе Ћирковић и Недељко Матић детонирали су бомбу причом о проблемима са којима се свакодневно суочавају они и њихове колеге у Србији.
На ту причу се надовезао и један од најбољих младих стручњака у нашој земљи, Марко Павловић који већ неколико година предводи Обилић.
- Драго ми је што су покренули ту тему и што се мало о томе говори, у праву су за све. Па, ми смо једини спорт на свету где прво гледамо ко нам суди утакмицу и то нам је главна окупација.
Млади Београђанин је потом додао:
- Да будем искрен, ми смо сељачки спорт и то се неће променити. Зато рукомет неће никад бити популаран у Америци, јер они улажу средства само тамо где су јасно дефинисана правила.
Матић је истакао како би радо видео неког странца у нашем клубу?
– То би било јако занимљиво. Волео бих да их видим на Бањици кад почне утакмица и сви са трибина постају тренери препуни савета. Мислим да би издржали полувреме и побегли.
Да ли се слажете да су тренери потрошна роба?
– Ми нисмо тренери, ми смо мађионичари који раде у циркусу. Ја не знам ни кад имам тренинг, ни где, ни колико играча ће доћи… Одбојка хоће три сата термин, па нас само пребаци на Маракану, јер Партизан не могу, логично. У Француској другој лиги је познат распоред свих активности месец дана унапред, а ја овде не знам у коју халу сутра идем.
Павловић је у даху наставио:
- Тренери су овде потрошна роба, помера их ко како хоће, као да смо џогери.
Београд генерално има проблеме са терминима?
- Има проблем са свим кад је рукомет у питању. Имамо пет хала у којима може да се игра, сви се довијају за термине, па уклапај теретану, док је видео анализа већ озбиљна организација. Ово што рукометни тренери раде у Србији је магија. Сурови мазохизам.
Шта је највећи проблем?
- Недостатак младих играча, као и центара, систем је урушен, сви знамо проблеме и сви причамо, али нико ништа не ради. Знам да људи који воде рукомет желе добро овом спорту, али нама се негде у магли изгубе играчи између 18 и 20 година, одлазе преко за мизеран новац, а не гледају како ће да напредују.
Вама рукомет није једини посао, радите као професор у енглеској школи?
– Немам никакву корист од овог спорта, само трошим себе. Плате су мале, а сви траже резултате, посвећеност, фокус, тренери гледају шта још да раде са стране како би преживели. Психички сам уморан од свега…
Марко Павловић је на крају рекао:
- Све ово је страшно. Смејали смо се Исланду, као -ево Рибари дошли на тренинг, а ми смо гори од њих сад.
КОМЕ ПОБЕГНЕ ВОЗ ДОЂЕ НА ТРЕНИНГ
На тренинзима имате играче који не играју за Обилић?
– То су ови момци што играју само утакмице за друге тимове из нижих лига. Жао ми је да одбијем људе јер дословно немају где да тренирају. Тако сад на тренинзима имам десеторицу који нису наши играчи, па код нас и онај коме је побегао воз дође да „убије време”.
СЕМИНАР У ПОГРЕШНО ВРЕМЕ
Семинар за тренере се одржава увек у време фајнал фора Лиге шампиона у Келну?
- То је тек ван памети. Погрешан тренутак потпуно, јер би можда неки тренер отишао да гледа уживо те утакмице, посетио семинар, мало се едуковао. Да све буде горе, ко не буде на нашем семинару плаћа и пенале.
ИГРАЧИ КАО СТАТИСТИЧКЕ ГРЕШКЕ
Какав је квалитет Суперлиге?
- Три екипе из врха се разликују од осталих као да су паралелни универзум. Велики број младих је завршило статистичком грешком у Суперлиги. Нема играча, па клубови узимају из неких трећих лига момке које кад гурнеш у ватру не знају ни сами шта раде ту.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
