Treneri večitih rivala Partizana i Crvene zvezde Đorđe Ćirković i Nedeljko Matić detonirali su bombu pričom o problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju oni i njihove kolege u Srbiji.
Na tu priču se nadovezao i jedan od najboljih mladih stručnjaka u našoj zemlji, Marko Pavlović koji već nekoliko godina predvodi Obilić.
- Drago mi je što su pokrenuli tu temu i što se malo o tome govori, u pravu su za sve. Pa, mi smo jedini sport na svetu gde prvo gledamo ko nam sudi utakmicu i to nam je glavna okupacija.
Mladi Beograđanin je potom dodao:
- Da budem iskren, mi smo seljački sport i to se neće promeniti. Zato rukomet neće nikad biti popularan u Americi, jer oni ulažu sredstva samo tamo gde su jasno definisana pravila.
Matić je istakao kako bi rado video nekog stranca u našem klubu?
– To bi bilo jako zanimljivo. Voleo bih da ih vidim na Banjici kad počne utakmica i svi sa tribina postaju treneri prepuni saveta. Mislim da bi izdržali poluvreme i pobegli.
Da li se slažete da su treneri potrošna roba?
– Mi nismo treneri, mi smo mađioničari koji rade u cirkusu. Ja ne znam ni kad imam trening, ni gde, ni koliko igrača će doći… Odbojka hoće tri sata termin, pa nas samo prebaci na Marakanu, jer Partizan ne mogu, logično. U Francuskoj drugoj ligi je poznat raspored svih aktivnosti mesec dana unapred, a ja ovde ne znam u koju halu sutra idem.
Pavlović je u dahu nastavio:
- Treneri su ovde potrošna roba, pomera ih ko kako hoće, kao da smo džogeri.
Beograd generalno ima probleme sa terminima?
- Ima problem sa svim kad je rukomet u pitanju. Imamo pet hala u kojima može da se igra, svi se dovijaju za termine, pa uklapaj teretanu, dok je video analiza već ozbiljna organizacija. Ovo što rukometni treneri rade u Srbiji je magija. Surovi mazohizam.
Šta je najveći problem?
- Nedostatak mladih igrača, kao i centara, sistem je urušen, svi znamo probleme i svi pričamo, ali niko ništa ne radi. Znam da ljudi koji vode rukomet žele dobro ovom sportu, ali nama se negde u magli izgube igrači između 18 i 20 godina, odlaze preko za mizeran novac, a ne gledaju kako će da napreduju.
Vama rukomet nije jedini posao, radite kao profesor u engleskoj školi?
– Nemam nikakvu korist od ovog sporta, samo trošim sebe. Plate su male, a svi traže rezultate, posvećenost, fokus, treneri gledaju šta još da rade sa strane kako bi preživeli. Psihički sam umoran od svega…
Marko Pavlović je na kraju rekao:
- Sve ovo je strašno. Smejali smo se Islandu, kao -evo Ribari došli na trening, a mi smo gori od njih sad.
KOME POBEGNE VOZ DOĐE NA TRENING
Na treninzima imate igrače koji ne igraju za Obilić?
– To su ovi momci što igraju samo utakmice za druge timove iz nižih liga. Žao mi je da odbijem ljude jer doslovno nemaju gde da treniraju. Tako sad na treninzima imam desetoricu koji nisu naši igrači, pa kod nas i onaj kome je pobegao voz dođe da „ubije vreme”.
SEMINAR U POGREŠNO VREME
Seminar za trenere se održava uvek u vreme fajnal fora Lige šampiona u Kelnu?
- To je tek van pameti. Pogrešan trenutak potpuno, jer bi možda neki trener otišao da gleda uživo te utakmice, posetio seminar, malo se edukovao. Da sve bude gore, ko ne bude na našem seminaru plaća i penale.
IGRAČI KAO STATISTIČKE GREŠKE
Kakav je kvalitet Superlige?
- Tri ekipe iz vrha se razlikuju od ostalih kao da su paralelni univerzum. Veliki broj mladih je završilo statističkom greškom u Superligi. Nema igrača, pa klubovi uzimaju iz nekih trećih liga momke koje kad gurneš u vatru ne znaju ni sami šta rade tu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
