Ања Цревар: Успех није производ системског рада

Панчево, град надомак Београда, постало је познато првенствено по лошем ваздуху. Емисија штетних гасова који су се надвили изнад овог питорескног града, као да су утицали на капацитет плућа његових грађана и натерали људе да се окрену води и спортовима у њој.

Као крајњи резултат произишла је чињеница да уколико сте из Панчева, а бавите се пливањем, онда сте једноставно осуђени на успех. Ову тезу је најпре потврдила Нађа Хигл, која је 2009. заокружила одличан учинак српских спортиста на планетарном шампионату у Риму, и донела нашој земљи прву сениорску златну медаљу у женској конкуренцији са светских првенстава. Памтиће се дуго та 2009. и Вечни град, који су редом покорили ватерполисти, Милорад Чавић и Хиглова, а 15 година касније из Панчева се овим висинама примакла друга девојка.

Ања Цревар је јавност очарала после Светског првенства у Дохи. Панчевка је увек насмејана, ведрог духа и пуна позитивне енергије. Најпре је у трци на 200 метара делфин стилом стала надомак финала, јер је заузела девето место, а онда је уследила трка на 400 мешовито, у којој је Ања била изузетна. Српска репрезентативка је најпре у борбу за медаљу ушла с другим временом, да би у финалу завршила као четвртопласирана, што је за услове у којима се налази српско пливање, успех еквивалентан освајању медаље.

- Како се осећам као четврта најбржа жена на свету, чудно, јако. Задовољна сам пливањем на Светском првенству у Дохи, међутим, и даље остајем при оном што сам констатовала, да имам неки горак укус. Помешане су емоције, из осме стазе није баш морала да буде трећа, али, то је спорт - почиње причу кроз смех Ања и наставља - Биће прилике за медаљу. Ово је огроман ветар у леђа и стварно мислим да ће бити прилике. Јасан је показатељ да сам на добром путу и не жалим за овом трком. Али, ето, има неки горак укус...

Цреваровој је А олимпијска норма за предстојеће Игре у Паризу измакла „за длаку”. Панчевка је остала кратких рукава за свега четири десетинке, колико јој је требало да већ сада осигура учешће на највећој спортској смотри, али не клоне духом.

- Верујем да ће норма доћи. Боже здравља, на мени је да радим, баш као што сам и до сада. Јако је тешко темпирати форму, поготово у пливању, где је тренажни процес изузетно компликован и имамо нека циљана такмичења, тако да у априлу, односно крајем априла, одем на неко такмичење, па се надам да ћу тада ту норму скинути с леђа - наводи четврта са СП у Дохи.

Ко мало помније прати дешавања на пливачкој сцени, могао је одавно да се увери у квалитет Цреварове, која је у години иза нас имала запажених резултата, а свакако се издваја освајање две бронзане медаље на Европском првенству за пливаче до 23 године, одржаном у Даблину.

- Освојила сам медаље на том такмичењу, али је то било далеко од неких мојих резултата у миксу на 400 метара. У јануару сам променила тренера, мени је то била јако тешка одлука, која је дошла у незгодном тренутку, или је могло мало раније да се пресече - навела је Ања.

Далеко од тога да су ови резултати плод системског рада у нашој земљи, а такође и однос према овом базичном спорту није овакав какав треба да буде. Српска пливачица управо истиче колико се пливању не придаје пажња, какву треба да има.

- Сад ми се јавља много људи и све је то лепо честитати поводом резултата, али, мислим да све треба много боље да се испрати и испромовише, не само мој рад, већ и свих који то заслужују, као и неких нових клинаца. Ово је друго Светско првенство на којем није било тв преноса, односно само су моје и полуфинале Андреја Барне преносили, али, финала није било и мислим да је то стварно поражавајуће. Довољно је лоше стање у нашем пливању, да би га ми гурали на још веће дно. Стварно боле ове ствари, јер пливање захтева много одрицања. Ово није системски резултат, и ми нисмо системски производи, већ изузеци и стварно ми је жао због тога - закључује Цревар.