Anja Crevar: Uspeh nije proizvod sistemskog rada

Pančevo, grad nadomak Beograda, postalo je poznato prvenstveno po lošem vazduhu. Emisija štetnih gasova koji su se nadvili iznad ovog pitoresknog grada, kao da su uticali na kapacitet pluća njegovih građana i naterali ljude da se okrenu vodi i sportovima u njoj.

Kao krajnji rezultat proizišla je činjenica da ukoliko ste iz Pančeva, a bavite se plivanjem, onda ste jednostavno osuđeni na uspeh. Ovu tezu je najpre potvrdila Nađa Higl, koja je 2009. zaokružila odličan učinak srpskih sportista na planetarnom šampionatu u Rimu, i donela našoj zemlji prvu seniorsku zlatnu medalju u ženskoj konkurenciji sa svetskih prvenstava. Pamtiće se dugo ta 2009. i Večni grad, koji su redom pokorili vaterpolisti, Milorad Čavić i Higlova, a 15 godina kasnije iz Pančeva se ovim visinama primakla druga devojka.

Anja Crevar je javnost očarala posle Svetskog prvenstva u Dohi. Pančevka je uvek nasmejana, vedrog duha i puna pozitivne energije. Najpre je u trci na 200 metara delfin stilom stala nadomak finala, jer je zauzela deveto mesto, a onda je usledila trka na 400 mešovito, u kojoj je Anja bila izuzetna. Srpska reprezentativka je najpre u borbu za medalju ušla s drugim vremenom, da bi u finalu završila kao četvrtoplasirana, što je za uslove u kojima se nalazi srpsko plivanje, uspeh ekvivalentan osvajanju medalje.

- Kako se osećam kao četvrta najbrža žena na svetu, čudno, jako. Zadovoljna sam plivanjem na Svetskom prvenstvu u Dohi, međutim, i dalje ostajem pri onom što sam konstatovala, da imam neki gorak ukus. Pomešane su emocije, iz osme staze nije baš morala da bude treća, ali, to je sport - počinje priču kroz smeh Anja i nastavlja - Biće prilike za medalju. Ovo je ogroman vetar u leđa i stvarno mislim da će biti prilike. Jasan je pokazatelj da sam na dobrom putu i ne žalim za ovom trkom. Ali, eto, ima neki gorak ukus...

Crevarovoj je A olimpijska norma za predstojeće Igre u Parizu izmakla „za dlaku”. Pančevka je ostala kratkih rukava za svega četiri desetinke, koliko joj je trebalo da već sada osigura učešće na najvećoj sportskoj smotri, ali ne klone duhom.

- Verujem da će norma doći. Bože zdravlja, na meni je da radim, baš kao što sam i do sada. Jako je teško tempirati formu, pogotovo u plivanju, gde je trenažni proces izuzetno komplikovan i imamo neka ciljana takmičenja, tako da u aprilu, odnosno krajem aprila, odem na neko takmičenje, pa se nadam da ću tada tu normu skinuti s leđa - navodi četvrta sa SP u Dohi.

Ko malo pomnije prati dešavanja na plivačkoj sceni, mogao je odavno da se uveri u kvalitet Crevarove, koja je u godini iza nas imala zapaženih rezultata, a svakako se izdvaja osvajanje dve bronzane medalje na Evropskom prvenstvu za plivače do 23 godine, održanom u Dablinu.

- Osvojila sam medalje na tom takmičenju, ali je to bilo daleko od nekih mojih rezultata u miksu na 400 metara. U januaru sam promenila trenera, meni je to bila jako teška odluka, koja je došla u nezgodnom trenutku, ili je moglo malo ranije da se preseče - navela je Anja.

Daleko od toga da su ovi rezultati plod sistemskog rada u našoj zemlji, a takođe i odnos prema ovom bazičnom sportu nije ovakav kakav treba da bude. Srpska plivačica upravo ističe koliko se plivanju ne pridaje pažnja, kakvu treba da ima.

- Sad mi se javlja mnogo ljudi i sve je to lepo čestitati povodom rezultata, ali, mislim da sve treba mnogo bolje da se isprati i ispromoviše, ne samo moj rad, već i svih koji to zaslužuju, kao i nekih novih klinaca. Ovo je drugo Svetsko prvenstvo na kojem nije bilo tv prenosa, odnosno samo su moje i polufinale Andreja Barne prenosili, ali, finala nije bilo i mislim da je to stvarno poražavajuće. Dovoljno je loše stanje u našem plivanju, da bi ga mi gurali na još veće dno. Stvarno bole ove stvari, jer plivanje zahteva mnogo odricanja. Ovo nije sistemski rezultat, i mi nismo sistemski proizvodi, već izuzeci i stvarno mi je žao zbog toga - zaključuje Crevar.