Од Кораћа до Јокића и Џокера

Тренер Жељко Лукајић наставља да развија кошаркашку мапу Војводине, овога пута као шеф струке Џокера из Сомбора, дебитанта у КЛС.

- Као и сваки клуб који је нови у такмичењу, увек је приоритет, стабилизација и опстанак. Мислим да смо ми доста тога урадили и направили добар део посла. Сада радимо неке друге ствари и размишљамо о борби за што бољи пласман, с обзиром да смо први задатак решили.

Многим клубовима из врха КЛС је приоритет АБА2, као вид интернационалног надметања. Ипак, Србија има велики број талентованих играча и перспективних клубова, па је конкуренција и на државном нивоу сада много јача.

- Прошле године сам се вратио у КЛС. Дуго сам био ван тога, али ме је пријатно изненадио повратак. Протеклих година је квалитет био лошији, али из године у годину се побољшавао и растао. И са квалитетом наших, домаћих играча, а и са добрим селекцијама играча из других земаља, интернационалцима. Снага КЛС је јако, јако скочила. И да је на простору бивше Југославије, наша КЛС била би јача од свих осталих.

Онда директно у центар:

- Оно што сигурно могу и да кажем је да је КЛС далеко испред АБА 2 лиге, јер осим наших тимова сви остали се боре за опстанак. И велика већина АБА2 лиге не би могла да освоји наше такмичење, КЛС. Доказ је, по мени, и наступ наша два лигаша на Купу Кораћа. Чачак је показао одличан квалитет, победивши локалног ривала из јадранске елите и своје спортске пријатеље. Такође, Војводина је показала изванредну игру и достојно играла и против великог Партизана. Тимови као што су Спартак и Златибор нису учествовали, а налазе се у врху КЛС, што је знак да је јако добра и квалитетна и треба радити на томе да се појача и да се више пажње окрене њој.

Сам врх КЛС заузимају клубови претежно из Војводине. Може се рећи да уз нове добре услове стасавају будуће генерације.

- Напредовала је КЛС сигурно и то је велики добитак за српску кошарку зато што велики број играча у великом проценту долази са територије Војводине, а и некада су имали ти војвођански градови  јако добре екипе. Ако се сетите Хемофарма којег сада више нема, ако се сетите Боровице која је играла финале плеј-офа СР Југославије. Ако се сетите Спартака који је играо финале Купа Југославије. Да не говорим о традицији Зрењанина и Војводине, која је у бившој Југославији играла и Куп Кораћа. Јако је добро да су се вратили на прави начин. Постоји велики потенцијал у младим играчима. Сви ови градови и имају јако добре услове за развој кошарке, ту су и јако добре дворане, добри услови за живљење, све предуслови за неку велику и бољу будућност српске кошарке.

Трофејни тренер често је истицао да је мотив његовог рада стварање нових играча. Брушење талента није лак посао, изискује много стрпљења и времена, али доноси резултате. У Џокеру постоје бројне селекције младих спремних да напредују и прикључе се првом тиму.

- Ово је све добар почетак. Оно што је код нас увек проблем су стрпљење и време. Треба сачекати да би се то избрусило и да би се показао тај рад. Постоји сигурно већ нешто видљиво. Ево, првом тиму сам прикључио два јуниора са 17 година, који добијају прилику, играју, талентовани су али до великог играча треба пуно рада, то се зна. Имали смо и још једног младог играча који нам се повредио.

Амбасадор наше земље Никола Јокић постао је симбол успеха. Његови резултати служе као велики подстицај деци, јер и како сам каже он се само игра кошарке. Клуб који носи његов надимак, свакако додатно подстиче таленте да буду још успешнији, иако физички није присутан, његов значај је ипак непроцењив.

- Сигурно да значи, значи самом граду. По мом мишљењу један од најбољих играча у НБА и свету. Породица која се посветила спорту који је њима пуно дао и град који се вратио на кошаркашу мапу Србије. Немојмо да заборавимо овде је рођен и велики Радивоје Кораћ. Спорт се враћа што је јако битно и због омладине и због свега. Много нам значи та подршка. Лакше је радити када су деца у питању, имају добар пример онога који сада улаже у њих да и они то постану, то их мотивише.

Из брдовитог Горажда, са једном врстом менталитета, прећи у равничарски предео Кикинду, Вршац, па сада и Сомбор, није тако тешко. Решење се налази у прилагођавању и љубави према послу.

- Мени је лако снаћи се, долазећи у Кикинду из Сарајева, где је другачији менталитет. Учим и моју децу, а и друге, да када дођете у нову средину треба да научите да се понашате онако како је у средини уназад сто година, а не да се она понаша као ви. Свој начин живљења преносите у четири зида, а начин понашања онако каква је традиција у том граду. То није тешко, разлике су мале, нарочито у војвођанским градовима, увек се ритам зна. Начин ходања и пијења кафе. Све је ту јако добро. Окружење је сјајно, све је ту, близу је и Апатин, Дунав, може да се оде и на риву што би се рекло. А Сомбор као град је прелеп, не би га џаба звали зеленим градом.