Od Koraća do Jokića i Džokera

Trener Željko Lukajić nastavlja da razvija košarkašku mapu Vojvodine, ovoga puta kao šef struke Džokera iz Sombora, debitanta u KLS.

- Kao i svaki klub koji je novi u takmičenju, uvek je prioritet, stabilizacija i opstanak. Mislim da smo mi dosta toga uradili i napravili dobar deo posla. Sada radimo neke druge stvari i razmišljamo o borbi za što bolji plasman, s obzirom da smo prvi zadatak rešili.

Mnogim klubovima iz vrha KLS je prioritet ABA2, kao vid internacionalnog nadmetanja. Ipak, Srbija ima veliki broj talentovanih igrača i perspektivnih klubova, pa je konkurencija i na državnom nivou sada mnogo jača.

- Prošle godine sam se vratio u KLS. Dugo sam bio van toga, ali me je prijatno iznenadio povratak. Proteklih godina je kvalitet bio lošiji, ali iz godine u godinu se poboljšavao i rastao. I sa kvalitetom naših, domaćih igrača, a i sa dobrim selekcijama igrača iz drugih zemalja, internacionalcima. Snaga KLS je jako, jako skočila. I da je na prostoru bivše Jugoslavije, naša KLS bila bi jača od svih ostalih.

Onda direktno u centar:

- Ono što sigurno mogu i da kažem je da je KLS daleko ispred ABA 2 lige, jer osim naših timova svi ostali se bore za opstanak. I velika većina ABA2 lige ne bi mogla da osvoji naše takmičenje, KLS. Dokaz je, po meni, i nastup naša dva ligaša na Kupu Koraća. Čačak je pokazao odličan kvalitet, pobedivši lokalnog rivala iz jadranske elite i svoje sportske prijatelje. Takođe, Vojvodina je pokazala izvanrednu igru i dostojno igrala i protiv velikog Partizana. Timovi kao što su Spartak i Zlatibor nisu učestvovali, a nalaze se u vrhu KLS, što je znak da je jako dobra i kvalitetna i treba raditi na tome da se pojača i da se više pažnje okrene njoj.

Sam vrh KLS zauzimaju klubovi pretežno iz Vojvodine. Može se reći da uz nove dobre uslove stasavaju buduće generacije.

- Napredovala je KLS sigurno i to je veliki dobitak za srpsku košarku zato što veliki broj igrača u velikom procentu dolazi sa teritorije Vojvodine, a i nekada su imali ti vojvođanski gradovi  jako dobre ekipe. Ako se setite Hemofarma kojeg sada više nema, ako se setite Borovice koja je igrala finale plej-ofa SR Jugoslavije. Ako se setite Spartaka koji je igrao finale Kupa Jugoslavije. Da ne govorim o tradiciji Zrenjanina i Vojvodine, koja je u bivšoj Jugoslaviji igrala i Kup Koraća. Jako je dobro da su se vratili na pravi način. Postoji veliki potencijal u mladim igračima. Svi ovi gradovi i imaju jako dobre uslove za razvoj košarke, tu su i jako dobre dvorane, dobri uslovi za življenje, sve preduslovi za neku veliku i bolju budućnost srpske košarke.

Trofejni trener često je isticao da je motiv njegovog rada stvaranje novih igrača. Brušenje talenta nije lak posao, iziskuje mnogo strpljenja i vremena, ali donosi rezultate. U Džokeru postoje brojne selekcije mladih spremnih da napreduju i priključe se prvom timu.

- Ovo je sve dobar početak. Ono što je kod nas uvek problem su strpljenje i vreme. Treba sačekati da bi se to izbrusilo i da bi se pokazao taj rad. Postoji sigurno već nešto vidljivo. Evo, prvom timu sam priključio dva juniora sa 17 godina, koji dobijaju priliku, igraju, talentovani su ali do velikog igrača treba puno rada, to se zna. Imali smo i još jednog mladog igrača koji nam se povredio.

Ambasador naše zemlje Nikola Jokić postao je simbol uspeha. Njegovi rezultati služe kao veliki podsticaj deci, jer i kako sam kaže on se samo igra košarke. Klub koji nosi njegov nadimak, svakako dodatno podstiče talente da budu još uspešniji, iako fizički nije prisutan, njegov značaj je ipak neprocenjiv.

- Sigurno da znači, znači samom gradu. Po mom mišljenju jedan od najboljih igrača u NBA i svetu. Porodica koja se posvetila sportu koji je njima puno dao i grad koji se vratio na košarkašu mapu Srbije. Nemojmo da zaboravimo ovde je rođen i veliki Radivoje Korać. Sport se vraća što je jako bitno i zbog omladine i zbog svega. Mnogo nam znači ta podrška. Lakše je raditi kada su deca u pitanju, imaju dobar primer onoga koji sada ulaže u njih da i oni to postanu, to ih motiviše.

Iz brdovitog Goražda, sa jednom vrstom mentaliteta, preći u ravničarski predeo Kikindu, Vršac, pa sada i Sombor, nije tako teško. Rešenje se nalazi u prilagođavanju i ljubavi prema poslu.

- Meni je lako snaći se, dolazeći u Kikindu iz Sarajeva, gde je drugačiji mentalitet. Učim i moju decu, a i druge, da kada dođete u novu sredinu treba da naučite da se ponašate onako kako je u sredini unazad sto godina, a ne da se ona ponaša kao vi. Svoj način življenja prenosite u četiri zida, a način ponašanja onako kakva je tradicija u tom gradu. To nije teško, razlike su male, naročito u vojvođanskim gradovima, uvek se ritam zna. Način hodanja i pijenja kafe. Sve je tu jako dobro. Okruženje je sjajno, sve je tu, blizu je i Apatin, Dunav, može da se ode i na rivu što bi se reklo. A Sombor kao grad je prelep, ne bi ga džaba zvali zelenim gradom.