Животну драму, боље речено: трауму због очевог самоубиства, селектор Немачке Јулијан Негелсман је поделио с читаоцима „Шпигла”.
- Често размишљам о том дану... Био сам тад на курсу за тренерску Ц лиценцу у Оберхахингу, надомак Минхена. Одједном ме је директор курса позвао да изађем. Нашалио сам се и упитао нешто попут: дакле, јесам ли већ превише добар? Следећег тренутка сам био испред свог ментора... рекао је да се убио мој отац!
Зашто? Не зна ни дан-данас.
- Мој тата није оставио поруку, није било објашњења. Међутим, начин на који је себи одузео живот показао је да је његова одлука апсолутно јасна. То је било лоше за породицу, али ми је помогло да знам да је заиста желео да умре и да се није радило о вапају за помоћ или о сигналу. Мислим да морам да поштујем такву одлуку.
Депресија није била у питању, тврди.
- Мој тата је заправо био забаван, шалио се и увек смејао, волео да буде с пријатељима. Свирао је гитару и стално певао. Увек смо имали добру породичну атмосферу, недељом ручали заједно. Због тога ми је још теже да разумем његову одлуку. Мислим да је то била комбинација његовог оптерећења на послу и општег стања. Променио се пред крај живота, могло би се рећи да га је савладао рад у Федералној обавештајној служби Немачке.
Имао је тад 20 година и требало је суочити се с бројним изазовима.
- Морао сам да донесем озбиљне одлуке, такође растеретим мајку. Прва недоумица је била продати или не родитељску кућу да би мајка колико-толико избрисала сећања и вратила нормалном животу.
Присетио се и детаља с почетка каријере у омладинској селекцији Минхена 1860.
- Мене је отац на тренинг возио из Ландсберга у Минхен. Разговарали смо о његовом послу у колима, али у минималним оквирима. Њему није било дозвољено да прича о томе, али је често говорио да му је свега превише. Чак је и мој деда веровао да му је син војник.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
