Životnu dramu, bolje rečeno: traumu zbog očevog samoubistva, selektor Nemačke Julijan Negelsman je podelio s čitaocima „Špigla”.
- Često razmišljam o tom danu... Bio sam tad na kursu za trenersku C licencu u Oberhahingu, nadomak Minhena. Odjednom me je direktor kursa pozvao da izađem. Našalio sam se i upitao nešto poput: dakle, jesam li već previše dobar? Sledećeg trenutka sam bio ispred svog mentora... rekao je da se ubio moj otac!
Zašto? Ne zna ni dan-danas.
- Moj tata nije ostavio poruku, nije bilo objašnjenja. Međutim, način na koji je sebi oduzeo život pokazao je da je njegova odluka apsolutno jasna. To je bilo loše za porodicu, ali mi je pomoglo da znam da je zaista želeo da umre i da se nije radilo o vapaju za pomoć ili o signalu. Mislim da moram da poštujem takvu odluku.
Depresija nije bila u pitanju, tvrdi.
- Moj tata je zapravo bio zabavan, šalio se i uvek smejao, voleo da bude s prijateljima. Svirao je gitaru i stalno pevao. Uvek smo imali dobru porodičnu atmosferu, nedeljom ručali zajedno. Zbog toga mi je još teže da razumem njegovu odluku. Mislim da je to bila kombinacija njegovog opterećenja na poslu i opšteg stanja. Promenio se pred kraj života, moglo bi se reći da ga je savladao rad u Federalnoj obaveštajnoj službi Nemačke.
Imao je tad 20 godina i trebalo je suočiti se s brojnim izazovima.
- Morao sam da donesem ozbiljne odluke, takođe rasteretim majku. Prva nedoumica je bila prodati ili ne roditeljsku kuću da bi majka koliko-toliko izbrisala sećanja i vratila normalnom životu.
Prisetio se i detalja s početka karijere u omladinskoj selekciji Minhena 1860.
- Mene je otac na trening vozio iz Landsberga u Minhen. Razgovarali smo o njegovom poslu u kolima, ali u minimalnim okvirima. Njemu nije bilo dozvoljeno da priča o tome, ali je često govorio da mu je svega previše. Čak je i moj deda verovao da mu je sin vojnik.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
