Можда и најстандарднији играч Хетафеа Немања Максимовић, пропустио од летос само утакмицу, није само допадљив тренеру и саиграчима већ и новинарима Ла лиге.
Српског репрезентативца су испрва подсетили на прошлосезонску двомесечну играчку апстиненцију.
- Много се тад причало да сам имао проблем са Кикеом Санчесом Флоресом, зато што нисам играо два месеца. Није било тако, нисмо имали ни најмањи проблем. Од првог дана прошле сезоне сам ја био проблем, мислио да се мој циклус овде завршио. Желео сам да идем, сматрао да не могу да пружим више екипи. Мало пре Мондијала сам знао да морам да се тргнем како бих путовао у Катар, а кад сам се вратио са турнира рекао сам људима из клуба да је то крај и да желим да променим средину. Хтео сам по сваку цену да нађем нови клуб. Нисам играо добро пре тога и зато сам се и осећао одговорим за отказ Кикеу Санчесу Флоресу. Извинио сам се клубу и председнику што сам превише енергије трошио на небитне детаље, нити везане за терен – истакао је Максимовић током зум интервјуа у организацији Ла лиге.
Одмор између сезона је ваљано искористио...
- Током лета, за време боравка у Србији, рекао сам себи да имам шансу каква се пружа малом броју фудбалера: да играм у једној од најквалитетнијих лига света. Додао сам да се кајем због глупости, које немају везе са фудбалом и животом уопште, јер сам из жеље да одем упропастио шансу коју многи сањају да добију. Тад сам лепо размислио, покајао се и са много више ентузијазма почео припреме. Хтео сам да будем добар пример, чист пред собом и другима кад завршим каријеру.
Много се променио, симпатично уверава.
- Дошао сам као дете без искуства, а постао боља особа и квалитетнији фудбалер. Постао и отац двоје деце, тако да имам много разлога да никад не заборавим ни Мадрид, ни Шпанију. За моју породицу ово је друга кућа.
Најдуже памти утакмицу с Ваљадолидом, од 230 у Шпанији.
- Не због резултата, нити игре већ што смо били најближи испадању у последњем колу минуле сезоне. Гостовали смо Ваљадолиду и све време били на граници хоћемо ли се преселити у нижи ранг. Провели смо тај меч непрестано се бранећи, Ваљадолид је у последњем минуту уздрмао пречку. Међутим, поклопили су нам се резултати конкурената у борби за очување статуса и преживели смо. Тај притисак, тензија присутна током седмице, кад знаш да си једном ногом у Другој лиги, памтићу до краја каријере. А, сусрет који би желео да заборавим је заправо двомеч четвртфинала Купа краља 2019. са Валенсијом. Код куће смо добили 1:0, на Местаљи повели са 1:0, а онда дозволили Валенсији да постигне три гола у завршних пола сата и елиминише.
Демантује гласине о тренеровим честим свађама са колегама и навијачима, дефанзивној тактици, грубости његових играча...
- Наша игра зависи од карактеристика противника, коме се прилагођавамо. Кружи прича да је Бордалас дефанзиван тренер, заправо је супротно. У питању је стручњак који воли висок пресинг, да ривалу што пре одузме лопту, неће да се повлачи. Нити дозвољава играчима да паметују у зонама кад то није потребно, али им зато даје слободу у завршној трећини терена. Слика која се стварала о њему годинама квари му имиџ и не дозвољава да преузме већу екипу од Хетафеа.
Хетафе је најбоље резултате у новијој историји остварио управо с Бордаласом.
- Многима се не допада кад смо у првој половини табеле. Мали смо клуб и не занимамо превише људе. Претходне три сезоне смо провели у борби за опстанак и тад јавност од нас није тражила да играмо боље, а чим смо се примакли зони Европе одмах крећу да нас критикују. Са Бордаласом је то зато што не респектујемо никог, сваког хоћемо да победимо, свима је тешко да нас добију и онда пре утакмице крену са изговорима како, тобоже, не играмо атрактивно, трошимо време и правимо фаулове, а то им је заправо унапред припремљен сценарио ако изгубе. Сваки пут кад остваримо добар резултат то падне у други план услед прича о наводној агресивности.
Није пропустио да спомене и тренера с ким је освојио титулу првака света на Новом Зеланду 2015. године.
- Вељко Пауновић и Пепе Бордалас су двојица елитних тренера, који су ми значили не само у фудбалу, него у животу. Веровао је Бордалас у мене од првог дана, омогућио слободу у игри и с њим опет уживам на терену. Тренер је који воли висок пресинг, а ја волим да „искачем” из средине или као други шпиц на противничког штопера. Уз то, могу доста да трчим, а он воли физички беспрекорно спремне фудбалере. Користио ме на разним позицијама у везном реду, играо сам чак и штопера, увек се трудио да помогнем екипи. Наша је ове сезоне, на пример, препознатљива по прекидима, највише голова смо дали на тај начин од свих екипа Примере (14).
Такво опредељење можда доведе екипу из предграђа Мадрида тамо где је била у првом Бордаласовом мандату, у Европу.
- Три године смо се малтене до последњег кола борили за опстанак и хтели смо напокон да одиграмо првенство у коме смо мирни, да не стрепимо. Зато не желимо додатни притисак, као јуримо Европу, па можда будемо девети у онда кажемо како је неуспешна сезона. Не, успешна је, јер уживамо. Кад је тако, онда те и ноге слушају, срећа прати, бележимо повољне резултате… Можда и против Барселоне која има тренутних проблема, али да бисмо је савладали потребно је да пребацимо сопствене могућности.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
