Maksimović: Činio sam gluposti, a nisu imale veze s fudbalom i životom

Možda i najstandardniji igrač Hetafea Nemanja Maksimović, propustio od letos samo utakmicu, nije samo dopadljiv treneru i saigračima već i novinarima La lige.

Srpskog reprezentativca su isprva podsetili na prošlosezonsku dvomesečnu igračku apstinenciju.

- Mnogo se tad pričalo da sam imao problem sa Kikeom Sančesom Floresom, zato što nisam igrao dva meseca. Nije bilo tako, nismo imali ni najmanji problem. Od prvog dana prošle sezone sam ja bio problem, mislio da se moj ciklus ovde završio. Želeo sam da idem, smatrao da ne mogu da pružim više ekipi. Malo pre Mondijala sam znao da moram da se trgnem kako bih putovao u Katar, a kad sam se vratio sa turnira rekao sam ljudima iz kluba da je to kraj i da želim da promenim sredinu. Hteo sam po svaku cenu da nađem novi klub. Nisam igrao dobro pre toga i zato sam se i osećao odgovorim za otkaz Kikeu Sančesu Floresu. Izvinio sam se klubu i predsedniku što sam previše energije trošio na nebitne detalje, niti vezane za teren – istakao je Maksimović tokom zum intervjua u organizaciji La lige.

Odmor između sezona je valjano iskoristio...

- Tokom leta, za vreme boravka u Srbiji, rekao sam sebi da imam šansu kakva se pruža malom broju fudbalera: da igram u jednoj od najkvalitetnijih liga sveta. Dodao sam da se kajem zbog gluposti, koje nemaju veze sa fudbalom i životom uopšte, jer sam iz želje da odem upropastio šansu koju mnogi sanjaju da dobiju. Tad sam lepo razmislio, pokajao se i sa mnogo više entuzijazma počeo pripreme. Hteo sam da budem dobar primer, čist pred sobom i drugima kad završim karijeru.

Mnogo se promenio, simpatično uverava.

- Došao sam kao dete bez iskustva, a postao bolja osoba i kvalitetniji fudbaler. Postao i otac dvoje dece, tako da imam mnogo razloga da nikad ne zaboravim ni Madrid, ni Španiju. Za moju porodicu ovo je druga kuća.

Najduže pamti utakmicu s Valjadolidom, od 230 u Španiji.

- Ne zbog rezultata, niti igre već što smo bili najbliži ispadanju u poslednjem kolu minule sezone. Gostovali smo Valjadolidu i sve vreme bili na granici hoćemo li se preseliti u niži rang. Proveli smo taj meč neprestano se braneći, Valjadolid je u poslednjem minutu uzdrmao prečku. Međutim, poklopili su nam se rezultati konkurenata u borbi za očuvanje statusa i preživeli smo. Taj pritisak, tenzija prisutna tokom sedmice, kad znaš da si jednom nogom u Drugoj ligi, pamtiću do kraja karijere. A, susret koji bi želeo da zaboravim je zapravo dvomeč četvrtfinala Kupa kralja 2019. sa Valensijom. Kod kuće smo dobili 1:0, na Mestalji poveli sa 1:0, a onda dozvolili Valensiji da postigne tri gola u završnih pola sata i eliminiše.

Demantuje glasine o trenerovim čestim svađama sa kolegama i navijačima, defanzivnoj taktici, grubosti njegovih igrača...

- Naša igra zavisi od karakteristika protivnika, kome se prilagođavamo. Kruži priča da je Bordalas defanzivan trener, zapravo je suprotno. U pitanju je stručnjak koji voli visok presing, da rivalu što pre oduzme loptu, neće da se povlači. Niti dozvoljava igračima da pametuju u zonama kad to nije potrebno, ali im zato daje slobodu u završnoj trećini terena. Slika koja se stvarala o njemu godinama kvari mu imidž i ne dozvoljava da preuzme veću ekipu od Hetafea.

Hetafe je najbolje rezultate u novijoj istoriji ostvario upravo s Bordalasom.

- Mnogima se ne dopada kad smo u prvoj polovini tabele. Mali smo klub i ne zanimamo previše ljude. Prethodne tri sezone smo proveli u borbi za opstanak i tad javnost od nas nije tražila da igramo bolje, a čim smo se primakli zoni Evrope odmah kreću da nas kritikuju. Sa Bordalasom je to zato što ne respektujemo nikog, svakog hoćemo da pobedimo, svima je teško da nas dobiju i onda pre utakmice krenu sa izgovorima kako, tobože, ne igramo atraktivno, trošimo vreme i pravimo faulove, a to im je zapravo unapred pripremljen scenario ako izgube. Svaki put kad ostvarimo dobar rezultat to padne u drugi plan usled priča o navodnoj agresivnosti.

Nije propustio da spomene i trenera s kim je osvojio titulu prvaka sveta na Novom Zelandu 2015. godine.

- Veljko Paunović i Pepe Bordalas su dvojica elitnih trenera, koji su mi značili ne samo u fudbalu, nego u životu. Verovao je Bordalas u mene od prvog dana, omogućio slobodu u igri i s njim opet uživam na terenu. Trener je koji voli visok presing, a ja volim da „iskačem” iz sredine ili kao drugi špic na protivničkog štopera. Uz to, mogu dosta da trčim, a on voli fizički besprekorno spremne fudbalere. Koristio me na raznim pozicijama u veznom redu, igrao sam čak i štopera, uvek se trudio da pomognem ekipi. Naša je ove sezone, na primer, prepoznatljiva po prekidima, najviše golova smo dali na taj način od svih ekipa Primere (14).

Takvo opredeljenje možda dovede ekipu iz predgrađa Madrida tamo gde je bila u prvom Bordalasovom mandatu, u Evropu.

- Tri godine smo se maltene do poslednjeg kola borili za opstanak i hteli smo napokon da odigramo prvenstvo u kome smo mirni, da ne strepimo. Zato ne želimo dodatni pritisak, kao jurimo Evropu, pa možda budemo deveti u onda kažemo kako je neuspešna sezona. Ne, uspešna je, jer uživamo. Kad je tako, onda te i noge slušaju, sreća prati, beležimo povoljne rezultate… Možda i protiv Barselone koja ima trenutnih problema, ali da bismo je savladali potrebno je da prebacimo sopstvene mogućnosti.