Свануо је и дан 59. финала Купа Србије у конкуренцији мушкараца. Ништа ново за екипу Војводине, а ни за Андреја Рудића, који дрес исте носи седму сезону заредом. Постала је навика, окитио се свим одличјима у овом такмичењу, ипак, свако ново финале је нова прича. Сада ће се за злато борити као искусан међу „млађаријом” из Новог Сада. Зато, почео је смирено:
- Када играш у Војводини, једноставно окружење, људи из клуба, играчи, сви су навикли на трофеје. То је највећи клуб у држави, уз њега увек иду пехари. Играо сам доста финала, тако да треме нема, али се сваком изнова радујем и свако је прилика за нешто ново – рекао је пред пут у Обреновац, град где су синоћ преноћили, а данас ће тамо и укрстити копља са Младим радником.
Епитет фаворита који их прати, импонује, али не мења приступ.
- То можда говоре људи који знају богату историју Војводине и не прате помно дешавања ове сезоне. Лично, не делим то миљење, Млади радник није наивна екипа, не бих волео да нама дам ту улогу унапред. Ко буде био спремнији, ко се буде боље осећао, тај ће победити. Мотивацију имамо, били фаворити или не.
Како би једном речју описао Војводину, а како Млади радник?
- За нас је то храброст. Много смо храбри, то нас краси. А што се тиче противника, нека буде борбеност. У суштини сличне речи, а и ми смо сличне екипе. Када спојимо храброст и борбеност, добијамо једну велику неизвесност (смех).
Ко би могао да се истакне од храбрих, а ко од борбених?
- Пожаревљани имају два играча из Војводине који су на позајмици годину дана, Јован Перовић и Немања Антуновић. Мислим да могу добро да одиграју, углавном је тако против бившег клуба. Наравно, њихова ударна снага и сигурно највећи проблем за нас је Александар Гмитровић. Код нас, не бих издвајао никога. Тим смо и када заједно одиграмо добро, можемо да победимо било кога.
Којом песмом иначе прослављате победу?
- То ћу открити после утакмице. Увек се мења, али млађи играчи су задужени за то, они су ди-џејеви. Како они буду расположени, тако ће бити.
Хоће ли се певати данас?
- Ја се најискреније надам, заслужујемо трофеј. Ако буде разлога за славље, биће певања сигурно. Па да после мирно испратимо женску утакмицу, за коју сматрам да ће бити много неизвеснија од наше – закључио је Андреј Рудић.
КАРТАЊЕ ЗА „МИРНУ ГЛАВУ”
Дан пре важне утакмице, Лале су пре тренинга пажњу усмериле на друге ствари.
- Комуницирамо и дружимо се ван терена. Неколико играча се окупило, отишли смо на заједнички ручак и кафу, да играмо карте. Размишљамо о томе дуг период, трудимо се да сада будемо растерећени.
БРОЈКЕ
15 трофеја освојила је Војводина у Купу Србије
2 финала одиграо је Андреј Рудић и дресу Војводине
1987. године је Војводина освојила први трофеј Купа

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.