Европа све даље од Новосађана

Председник Војводине Драгољуб Збиљић позвао је, пред утакмицу са Спартаком на „Карађорђу”, све оне који воле Стару даму да подрже црвено-беле и помогну им да остваре прву пролећну победу. Одговор је стигао у већој посети него што је то уобичајено, подршци која је, посебно са северне трибине, стизала практично током свих 90 и нешто минута. Уз нервозу изазвану промашајима из шанси које, једноставно, не смеју да остану нереализоване, на крају је на великом семафору остао да стоји резултат - 0:0.

Не би било праведно, још мање истинито, кад бисмо констатовали да Новосађани нису уложили велики напор да на обе плећке положе Голубове. Спортска срећа, која је јако варљива категорија, била је, међутим, уз тим тренера Ненада Лалатовића. Уз њу и сјајни голман Александар Вулић, који је одбранио све што је могао, а претило је његовом голу. Чак и више од тога.

Војводина је упутила 15 удараца ка голу ривала, али је Вулић остао несавладив и израстао у истинског јунака, с обзиром на приказану игру, колосалног бода који је освојио његов тим. Показало се још једном да Новосађани имају велики проблем с реализацијом, што постаје њихов огроман хендикеп.

– Кад се осврнем на игру, борбу и шансе, све је то било на жељеном нивоу, али нам је недостајала реализација. Спартак је играо у ниској зони, зато смо га нападали по боковима. Били смо опаснији и креирали довољно ситуација из којих смо морали да постигнемо гол. Што се тиче тактичког позиционирања, изгледало је то доста добро, јер није лако створити толико прилика, колико смо их имали – каже Божидар Бандовић, шеф стручног штаба Војводине. 

У чему је онда невоља када је учинак офанзиваца у питању, питали смо тренера Новосађана.

– Да нисмо стварали шансе и онако играли, онда би то био много већи проблем. Уколико наставимо овако и у следећим утакмицама, голови ће да дођу, јер имам поверење у овај тим. Разумем да нико није задовољан резултатом, али сигуран сам да ћемо побеђивати.

Није публика, утисак је, претерано негодовала на крају сусрета. Више су могли да се чују уздаси с трибина, посебно после промашаја младог Михаила Ивановића у последњим тренуцима утакмице. Међутим, јасно је и то да само два освојена бода овог пролећа, од могућих девет, никако не могу да учине срећним војводинаше. Навијачи имају свој став, као и тренер, играчи... Њима сигурно није лако, улажу велики напор, али им се он не враћа головима и толико жељеним победама. А време лагано цури, пласман у Европу, чини се, све је недостижнији циљ, што је чињеница која мора да забрине фудбалу наклоњене људе у Новом Саду.