Evropa sve dalje od Novosađana

Predsednik Vojvodine Dragoljub Zbiljić pozvao je, pred utakmicu sa Spartakom na „Karađorđu”, sve one koji vole Staru damu da podrže crveno-bele i pomognu im da ostvare prvu prolećnu pobedu. Odgovor je stigao u većoj poseti nego što je to uobičajeno, podršci koja je, posebno sa severne tribine, stizala praktično tokom svih 90 i nešto minuta. Uz nervozu izazvanu promašajima iz šansi koje, jednostavno, ne smeju da ostanu nerealizovane, na kraju je na velikom semaforu ostao da stoji rezultat - 0:0.

Ne bi bilo pravedno, još manje istinito, kad bismo konstatovali da Novosađani nisu uložili veliki napor da na obe plećke polože Golubove. Sportska sreća, koja je jako varljiva kategorija, bila je, međutim, uz tim trenera Nenada Lalatovića. Uz nju i sjajni golman Aleksandar Vulić, koji je odbranio sve što je mogao, a pretilo je njegovom golu. Čak i više od toga.

Vojvodina je uputila 15 udaraca ka golu rivala, ali je Vulić ostao nesavladiv i izrastao u istinskog junaka, s obzirom na prikazanu igru, kolosalnog boda koji je osvojio njegov tim. Pokazalo se još jednom da Novosađani imaju veliki problem s realizacijom, što postaje njihov ogroman hendikep.

– Kad se osvrnem na igru, borbu i šanse, sve je to bilo na željenom nivou, ali nam je nedostajala realizacija. Spartak je igrao u niskoj zoni, zato smo ga napadali po bokovima. Bili smo opasniji i kreirali dovoljno situacija iz kojih smo morali da postignemo gol. Što se tiče taktičkog pozicioniranja, izgledalo je to dosta dobro, jer nije lako stvoriti toliko prilika, koliko smo ih imali – kaže Božidar Bandović, šef stručnog štaba Vojvodine. 

U čemu je onda nevolja kada je učinak ofanzivaca u pitanju, pitali smo trenera Novosađana.

– Da nismo stvarali šanse i onako igrali, onda bi to bio mnogo veći problem. Ukoliko nastavimo ovako i u sledećim utakmicama, golovi će da dođu, jer imam poverenje u ovaj tim. Razumem da niko nije zadovoljan rezultatom, ali siguran sam da ćemo pobeđivati.

Nije publika, utisak je, preterano negodovala na kraju susreta. Više su mogli da se čuju uzdasi s tribina, posebno posle promašaja mladog Mihaila Ivanovića u poslednjim trenucima utakmice. Međutim, jasno je i to da samo dva osvojena boda ovog proleća, od mogućih devet, nikako ne mogu da učine srećnim vojvodinaše. Navijači imaju svoj stav, kao i trener, igrači... Njima sigurno nije lako, ulažu veliki napor, ali im se on ne vraća golovima i toliko željenim pobedama. A vreme lagano curi, plasman u Evropu, čini se, sve je nedostižniji cilj, što je činjenica koja mora da zabrine fudbalu naklonjene ljude u Novom Sadu.