Већ више од пола века Азијати диоминирају стоним тенисом. Међу њима највећу ноћну мору за Европљане представљају Кинези. Зато и делује невероватно да се усред те доминације нашао уљез са севера Европе који је на десетак година потпуно растурио поредак, толико да су му чак и Кинези признали да је највећи свих времена, присвојили га и дали му ново име и статус божанства.
Већини људи прва асоцијација на стони тенис је Кина. Земља од готово милијарду и по људи и "исто толико стонотенисера" десетинама година је далеко највећа сила у том спорту, чија олимпијска доминација надмашује америчку у кошарци, а због ограничења броја играча из исте земље на великим такмичењима, њихови су "другоразредни" играчи и играчице један од најпопуларнијих спортских извозних производа на свету и готово нема репрезентације без натурализираних Кинеза.
Од премијере стоног тениса на Играма у Сеулу 1988, од 37 комплета златних медаља додељених до Олимпијских игара у Токију 2020. године 32 су освојили Кинези, а само петоро спортиста је из остатка свијета. У оба олимпијска екипна такмичења (мушкарци и жене) кинеска репрезентација је непоражена. Никада нису освојили ништа осим злата. У синглу су од девет могућих злата Кинези узели шест, четири последња у низу у кинеским финалима. У женској конкуренцији кинеска страховлада је још страшнија.
Према мишљењима већине стручњака, 11 од 12 најбољих стонотенисера свих времена су Кинези. Тај један који није је јунак наше приче, а чак ће и Кинези рећи да је управо он највећи. Јан Ове Валднер или Чанг Кинг Шу (на мандаринском Зимзелено дрво), односно Лао Ва (Стари пријатељ Валднер), како су му управо они у знак штовања дали име.
Доживљавали би Кинези ту и тамо некакав сензационалан пораз и остали без медаље, али само је Валднер у континуитету кварио њихову доминацију. Швеђанин у својој колекцији има олимпијско злато из Барселоне 1992. сребро из Сиднеја 2000. Обе медаље је освојио у синглу.
У појединачној конкуренцији Моцарт, како га зову, има два светска злата, сребро и бронзу. Од његовог последњег светског злата 1997. у Манчестеру подељено је 13 златних медаља, а само једна није отишла у Кину. Било је то 2003. кад је сензационални свјетски првак постао Аустријанац Вернер Шлагер. Од тих 13 финала само три нису била кинеска.
Валднер је чак четири пута освајао тимско злато са Шведском, а о каквом се подухвату ради најбоље говори податак да је од последњег шведског злата у Куала Лумпуру 2000. одржано 11 светских првенстава и свих 11 тимских злата је отишло у Кину.
На СП 1987. у Њу Делхију по два злата су освојили Кинези Гуо Јуехуа и Јианг Јиалианг, а у три од четири финала свет је гледао кинеске двобоје за златну медаљу. Осим у Индији, гдје је тада најбољи играч света Јиалианг после четири тешка сета свладао 22-годишњег Швеђанина Јана Овеа Валднера.
Валднер је на том Светском освојио и тимско сребро, које је претходно узео и у Токију 1983. као и две године касније у Гетеборгу. Баш као и у Гетеборгу се тимско финале завршило 5:0 за Кинезе, али Јан Ове је на играо свој дотад најбољи стони тенис.
Победио је суперзвезде Чена Лонгцана и Тенг Јија у четвртфиналу и полуфиналу сингла. Невероватан низ одржао се до 1:0 у сетовима и 9:3 у финалу против кинеског броја један Јиалианга. Онда су се ствари окренуле, Кинез је победио пошто је губио 16:20 у четвртом сету.
- Нешто касније те вечери срео сам га у лифту хотела - причао је шведски новинар и ауторитет за стони тенис Јенс Фалке. -Знао сам у каквом је стању, какву је прилику пропустио и не знам зашто, бубнуо сам како је ово била шанса која се можда више никад неће поновити. Јан Ове ме мало чудно погледао, а онда су се врата лифта отворила. Изашао је, а онда се окренуо и рекао ми је прилично љутито: Хоће, поновиће се.
Та је прилика дошла већ за две године у Дортмунду. Швеђани су у осамдесетима били далеко најјача европска нација у стоном тенису и није било необично да освајају тимска сребра иза недодирљивих Кинеза, али сматрало се да је немогуће да било тко од њих поремети нови светски поредак и дође до злата, како у синглу тако и тимски.
Ипак, на СП у Дортмунду 1989. чудо се догодило. Швеђани су у потпуности издоминирали турнир и узели су у мушкој конкуренцији све. Тимско злато (Микаел Апелгрен, Петер Карлсон, Ерик Линд, Јорген Персон, Јан-Ове Валднер), а у финалу сингла је Валднер победио Персона. Кључан сусрет био је онај против Јиалианга.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
