Stonoteniski Mocart koga su se i Kinezi plašili

Već više od pola veka Azijati diominiraju stonim tenisom. Među njima najveću noćnu moru za Evropljane predstavljaju Kinezi. Zato i deluje neverovatno da se usred te dominacije našao uljez sa severa Evrope koji je na desetak godina potpuno rasturio poredak, toliko da su mu čak i Kinezi priznali da je najveći svih vremena, prisvojili ga i dali mu novo ime i status božanstva.

Većini ljudi prva asocijacija na stoni tenis je Kina. Zemlja od gotovo milijardu i po ljudi i "isto toliko stonotenisera" desetinama godina je daleko najveća sila u tom sportu, čija olimpijska dominacija nadmašuje američku u košarci, a zbog ograničenja broja igrača iz iste zemlje na velikim takmičenjima, njihovi su "drugorazredni" igrači i igračice jedan od najpopularnijih sportskih izvoznih proizvoda na svetu i gotovo nema reprezentacije bez naturaliziranih Kineza.

Od premijere stonog tenisa na Igrama u Seulu 1988, od 37 kompleta zlatnih medalja dodeljenih do Olimpijskih igara u Tokiju 2020. godine 32 su osvojili Kinezi, a samo petoro sportista je iz ostatka svijeta. U oba olimpijska ekipna takmičenja (muškarci i žene) kineska reprezentacija je neporažena. Nikada nisu osvojili ništa osim zlata. U singlu su od devet mogućih zlata Kinezi uzeli šest, četiri poslednja u nizu u kineskim finalima. U ženskoj konkurenciji kineska strahovlada je još strašnija.

Prema mišljenjima većine stručnjaka, 11 od 12 najboljih stonotenisera svih vremena su Kinezi. Taj jedan koji nije je junak naše priče, a čak će i Kinezi reći da je upravo on najveći. Jan Ove Valdner ili Čang King Šu (na mandarinskom Zimzeleno drvo), odnosno Lao Va (Stari prijatelj Valdner), kako su mu upravo oni u znak štovanja dali ime.

Doživljavali bi Kinezi tu i tamo nekakav senzacionalan poraz i ostali bez medalje, ali samo je Valdner u kontinuitetu kvario njihovu dominaciju. Šveđanin u svojoj kolekciji ima olimpijsko zlato iz Barselone 1992. srebro iz Sidneja 2000. Obe medalje je osvojio u singlu.

U pojedinačnoj konkurenciji Mocart, kako ga zovu, ima dva svetska zlata, srebro i bronzu. Od njegovog poslednjeg svetskog zlata 1997. u Mančesteru podeljeno je 13 zlatnih medalja, a samo jedna nije otišla u Kinu. Bilo je to 2003. kad je senzacionalni svjetski prvak postao Austrijanac Verner Šlager. Od tih 13 finala samo tri nisu bila kineska.

Valdner je čak četiri puta osvajao timsko zlato sa Švedskom, a o kakvom se poduhvatu radi najbolje govori podatak da je od poslednjeg švedskog zlata u Kuala Lumpuru 2000. održano 11 svetskih prvenstava i svih 11 timskih zlata je otišlo u Kinu.

Na SP 1987. u Nju Delhiju po dva zlata su osvojili Kinezi Guo Juehua i Jiang Jialiang, a u tri od četiri finala svet je gledao kineske dvoboje za zlatnu medalju. Osim u Indiji, gdje je tada najbolji igrač sveta Jialiang posle četiri teška seta svladao 22-godišnjeg Šveđanina Jana Ovea Valdnera.

Valdner je na tom Svetskom osvojio i timsko srebro, koje je prethodno uzeo i u Tokiju 1983. kao i dve godine kasnije u Geteborgu. Baš kao i u Geteborgu se timsko finale završilo 5:0 za Kineze, ali Jan Ove je na igrao svoj dotad najbolji stoni tenis.

Pobedio je superzvezde Čena Longcana i Teng Jija u četvrtfinalu i polufinalu singla. Neverovatan niz održao se do 1:0 u setovima i 9:3 u finalu protiv kineskog broja jedan Jialianga. Onda su se stvari okrenule, Kinez je pobedio pošto je gubio 16:20 u četvrtom setu.

- Nešto kasnije te večeri sreo sam ga u liftu hotela - pričao je švedski novinar i autoritet za stoni tenis Jens Falke. -Znao sam u kakvom je stanju, kakvu je priliku propustio i ne znam zašto, bubnuo sam kako je ovo bila šansa koja se možda više nikad neće ponoviti. Jan Ove me malo čudno pogledao, a onda su se vrata lifta otvorila. Izašao je, a onda se okrenuo i rekao mi je prilično ljutito: Hoće, ponoviće se.

Ta je prilika došla već za dve godine u Dortmundu. Šveđani su u osamdesetima bili daleko najjača evropska nacija u stonom tenisu i nije bilo neobično da osvajaju timska srebra iza nedodirljivih Kineza, ali smatralo se da je nemoguće da bilo tko od njih poremeti novi svetski poredak i dođe do zlata, kako u singlu tako i timski.

Ipak, na SP u Dortmundu 1989. čudo se dogodilo. Šveđani su u potpunosti izdominirali turnir i uzeli su u muškoj konkurenciji sve. Timsko zlato (Mikael Apelgren, Peter Karlson, Erik Lind, Jorgen Person, Jan-Ove Valdner), a u finalu singla je Valdner pobedio Persona. Ključan susret bio je onaj protiv Jialianga.