Бранковић донатор

Већ помало заборављени чин донаторства обновио је ових дана Слободан Бранковић, директор Српског атлетског савеза. Одлучио је да финансијски подржи 10 старијих пионира и млађих јуниора наредне четири године. Вест је процурела, када је изабранике с родитељима појединачно почео да зове на састанке у националну кућу краљице спортова. Замолили смо га за интервју на ову тему. После неколико дана размишљања, јер је био у дилеми да ли да се огласи јавно, ипак је одлучио да образложи идеју.

- Одлучио сам да своју плату у овом четворогодишњем мандату, био он последњи или не, поделим на десеторо талентоване деце - старијих пионира и млађих јуниора - каже Бранковић. - Сам сам тако одлучио, осећајући да би требало да им помогнем. Нису она једина, има ту још њихових другара и другарица који су изузетно талентовани. Многи од њих не стигну до сениора из више разлога, али не бих сада о томе.

Ако није тајна, о којој је суми реч?

- О 12.000 динара месечно по атлетичару. Неће се обогатити, али у том узрасту када си између седмог основне и другог средње школе, значиће им да имају свој динар сваког месеца.

Зашто сте ово покренули?

- Зато што сам дошао у животну фазу када сам доста тога остварио и желим још више да вратим спорту, који је мени толико дао. Захваљујући овом послу, који радим последњих 16 година, као и такмичарској каријери, коју сам пре тога имао такође неких 15-так година, обезбедио сам себи солидан живот и добар статус.

Одрекли сте се не малих 120.000 динара. На које друге изворе прихода рачунате?

- Као генерални секретар АСС-а, сада директор САС-а, ушао сам као први Србин у Савет Европске атлетике. То је успех целе наше српске атлетике. Други мандат ми тече тамо. За тај рад примам одређену надокнаду. Захваљујући раду у Српском атлетском савезу, организовали смо велики број балканских атлетских шампионата, конгреса, гала свечаности. Балканска атлетика изабрала ме је за председника прошлог априла. Учлањено је више од 20 атлетских федерација, које чине Европску и Светску атлетику. Заступам њихове интересе у тим кровним организацијама. Наравно и за то имам одређену надокнаду. Када додамо то што сам био првак Европе на 400 метара у дворани, па сам добитник националног признања, које држава Србија редовно исплаћује, одлучио сам да мотивишем младе атлетичаре да крену мојим стопама.

Разговарали сте с некима од њих?

- Одлучио сам да са сваким талентованим спортистом, којег сам одабрао, као и с њиховим родитељима, разговарам лицем у лице. После само једног сусрета видео сам да сам направио добру ствар. Људи нису могли да верују да сам их позвао и да ћу свакоме од њих посветити време, јер желим да помогнем тој деци. Знамо да има тренера, који своју фрустрацију и негативну енергију преносе на пулене, па деца на представнике Српског атлетског савеза гледају као на „марсовце”, а ми сви овде радимо у њиховом интересу, стварамо атлетику. Резултати, који су постигнути, нису случајни. Остварени су поред осталог и великим напорима свих запослених у САС. Изабрао сам сам 10 талената, а могао сам и 20, да не кажем и 30. Они су будућност српске атлетике.

Који вам је критеријум био?

- Определио сам се за оне, који трче од 60 до 800 метара, јер сам био спринтер, трчао сам 100, 200 и 400 метара и обе штафете. Неки су познати, већ и рекордери, победници сениорских шампионата као млађи јуниори. Када су сазнали неки моји пријатељи и партнери, пожелели су да се и сами прикључе, па ми је синула идеја да направимо мали фонд, који ће се бавити талентованом децом, која су на буџету својих родитеља, а не у неком систему финансирања.

Биће и оних који ће све негативно коментарисати?

- Наравно, очекујем да буде прича: „Види га, накрао се, напунио, па је сад паметан па сад дели”. Наравно да нисам крао. Видите, могао сам овај новац да дам својој деци и унучићима, али нису они поента, већ млади атлетичари, који се ломе да ли да остану у овом лепом, али напорном спорту, који материјално можда не враћа, као неки други спортови. Желео сам да их још више заинтересујем, да се осете важнијим, јер имају не само финансијску подршку бившег шампиона Европе, већ он и верује у њихове способности. С њима нисам разговарао као директор, већ као Слободан Бранковић.

Како вам изгледа почетак акције?

- Драго ми је што сам се одлучио на тај корак. Давно се нисам осећао овако испуњеним и срећним, јер сам видео у очима те деце и њихових родитеља да су захвални и изненађени што се Слободан Бранковић, уз низ функција, које обавља, сетио њихове деце.

Хоће ли бити промена на листи?

- Задржаћу се на том узрасту. Следеће године неко ће остати од старијих пионира, појавиће се нови и тако наредне четири године.

Од чега зависи?

- Од тога да ли ће напредовати и поштовати правила, која је САС донео: поштовање родитеља, тренера, клуба, репрезентације, селектора, учешће на догађајима националног и међународног значаја...