Branković donator

Već pomalo zaboravljeni čin donatorstva obnovio je ovih dana Slobodan Branković, direktor Srpskog atletskog saveza. Odlučio je da finansijski podrži 10 starijih pionira i mlađih juniora naredne četiri godine. Vest je procurela, kada je izabranike s roditeljima pojedinačno počeo da zove na sastanke u nacionalnu kuću kraljice sportova. Zamolili smo ga za intervju na ovu temu. Posle nekoliko dana razmišljanja, jer je bio u dilemi da li da se oglasi javno, ipak je odlučio da obrazloži ideju.

- Odlučio sam da svoju platu u ovom četvorogodišnjem mandatu, bio on poslednji ili ne, podelim na desetoro talentovane dece - starijih pionira i mlađih juniora - kaže Branković. - Sam sam tako odlučio, osećajući da bi trebalo da im pomognem. Nisu ona jedina, ima tu još njihovih drugara i drugarica koji su izuzetno talentovani. Mnogi od njih ne stignu do seniora iz više razloga, ali ne bih sada o tome.

Ako nije tajna, o kojoj je sumi reč?

- O 12.000 dinara mesečno po atletičaru. Neće se obogatiti, ali u tom uzrastu kada si između sedmog osnovne i drugog srednje škole, značiće im da imaju svoj dinar svakog meseca.

Zašto ste ovo pokrenuli?

- Zato što sam došao u životnu fazu kada sam dosta toga ostvario i želim još više da vratim sportu, koji je meni toliko dao. Zahvaljujući ovom poslu, koji radim poslednjih 16 godina, kao i takmičarskoj karijeri, koju sam pre toga imao takođe nekih 15-tak godina, obezbedio sam sebi solidan život i dobar status.

Odrekli ste se ne malih 120.000 dinara. Na koje druge izvore prihoda računate?

- Kao generalni sekretar ASS-a, sada direktor SAS-a, ušao sam kao prvi Srbin u Savet Evropske atletike. To je uspeh cele naše srpske atletike. Drugi mandat mi teče tamo. Za taj rad primam određenu nadoknadu. Zahvaljujući radu u Srpskom atletskom savezu, organizovali smo veliki broj balkanskih atletskih šampionata, kongresa, gala svečanosti. Balkanska atletika izabrala me je za predsednika prošlog aprila. Učlanjeno je više od 20 atletskih federacija, koje čine Evropsku i Svetsku atletiku. Zastupam njihove interese u tim krovnim organizacijama. Naravno i za to imam određenu nadoknadu. Kada dodamo to što sam bio prvak Evrope na 400 metara u dvorani, pa sam dobitnik nacionalnog priznanja, koje država Srbija redovno isplaćuje, odlučio sam da motivišem mlade atletičare da krenu mojim stopama.

Razgovarali ste s nekima od njih?

- Odlučio sam da sa svakim talentovanim sportistom, kojeg sam odabrao, kao i s njihovim roditeljima, razgovaram licem u lice. Posle samo jednog susreta video sam da sam napravio dobru stvar. Ljudi nisu mogli da veruju da sam ih pozvao i da ću svakome od njih posvetiti vreme, jer želim da pomognem toj deci. Znamo da ima trenera, koji svoju frustraciju i negativnu energiju prenose na pulene, pa deca na predstavnike Srpskog atletskog saveza gledaju kao na „marsovce”, a mi svi ovde radimo u njihovom interesu, stvaramo atletiku. Rezultati, koji su postignuti, nisu slučajni. Ostvareni su pored ostalog i velikim naporima svih zaposlenih u SAS. Izabrao sam sam 10 talenata, a mogao sam i 20, da ne kažem i 30. Oni su budućnost srpske atletike.

Koji vam je kriterijum bio?

- Opredelio sam se za one, koji trče od 60 do 800 metara, jer sam bio sprinter, trčao sam 100, 200 i 400 metara i obe štafete. Neki su poznati, već i rekorderi, pobednici seniorskih šampionata kao mlađi juniori. Kada su saznali neki moji prijatelji i partneri, poželeli su da se i sami priključe, pa mi je sinula ideja da napravimo mali fond, koji će se baviti talentovanom decom, koja su na budžetu svojih roditelja, a ne u nekom sistemu finansiranja.

Biće i onih koji će sve negativno komentarisati?

- Naravno, očekujem da bude priča: „Vidi ga, nakrao se, napunio, pa je sad pametan pa sad deli”. Naravno da nisam krao. Vidite, mogao sam ovaj novac da dam svojoj deci i unučićima, ali nisu oni poenta, već mladi atletičari, koji se lome da li da ostanu u ovom lepom, ali napornom sportu, koji materijalno možda ne vraća, kao neki drugi sportovi. Želeo sam da ih još više zainteresujem, da se osete važnijim, jer imaju ne samo finansijsku podršku bivšeg šampiona Evrope, već on i veruje u njihove sposobnosti. S njima nisam razgovarao kao direktor, već kao Slobodan Branković.

Kako vam izgleda početak akcije?

- Drago mi je što sam se odlučio na taj korak. Davno se nisam osećao ovako ispunjenim i srećnim, jer sam video u očima te dece i njihovih roditelja da su zahvalni i iznenađeni što se Slobodan Branković, uz niz funkcija, koje obavlja, setio njihove dece.

Hoće li biti promena na listi?

- Zadržaću se na tom uzrastu. Sledeće godine neko će ostati od starijih pionira, pojaviće se novi i tako naredne četiri godine.

Od čega zavisi?

- Od toga da li će napredovati i poštovati pravila, koja je SAS doneo: poštovanje roditelja, trenera, kluba, reprezentacije, selektora, učešće na događajima nacionalnog i međunarodnog značaja...