„Биће 1:0, даће га Канга”

Скандирао је Звездин Север пре двадесетак година Горану Друлићу, многи су бежали са часова, из школских клупа, да би гледали црвено-белу „деветку”. Пут га је одвео у Шпанију, а из Сарагосе усхићено је зборио о светковини српског фудбала.

- Морамо да добијемо, како знамо и умемо, верујем да је притисак, ма не верујем, него знам јер то је нешто... Црвена звезда је квалитетнији тим, али је Партизан први на табели. Волео бих да буде дерби у правом смислу те речи, да не буде глупости, да оставимо коначно све што је негативно по страни, да буде доброг навијања, да и Европа научи нешто од нас. Желим од срца да победи мој клуб, не бивши, јер то је љубав за цео живот – причао је у даху Горан Друлић.

Да сте у нападу црвено-белих?

- Ех, да сам, али нисам... Има ту добрих фудбалера, немојмо да се бојимо. Пратим дешавања, Владан Милојевић као да је нашао жицу Ендиајеу, другачије се понаша. Много је фокуса, видим и то. Звездин тренер је био добар играч, такође, нападач, као ја. Зна да приђе нападачима, улази тамнопути центарфор у шансе, верујем да ће и Катаи да се врати у форму...

Очи публике, нарочито звездашке, упрте су као по правилу ка нападу, јер кад гракне хук, нарочито са северне трибине, они најближи противничким головима као да добију крила.

- Видите, да сам у нападу, био би ми потребан онај дечак са бројем 18 на леђима... Михајло Пјановић. Сви кључеви су у Звездином нападу, дерби је нешто за шта се живи...

Можемо поново о Ендиајеу?

- Вратио се на 70 одсто, има простора и код Ендиајеа за напредак, међутим, странци нису навикли на притисак, није лако играти у Црвеној звезди, Партизану.

Вратио се Друлић и на дане у копачкама:

- Причао ми је својевремено тренер да је најгори коњ који прати. Партизан је под притиском јер брани предност, Црвена звезда је ту да приђе противнику.

Ко је фаворит?

- Нема га. Папир трпи свашта, терен је нешто друго. Видите, вечити дерби је светковина Србије, огледало нације, слика друштва. Волео бих да гледам овде у Шпанији како пролази тих 100 минута лоптања и да уживам. Нека ужива цела Европа, ма нека и нешто научи од нас, а има шта. Само да буде лепа светковина, прави празник, заборавимо све ружно у дану највеће фудбалске утакмице у старој Југославији. Није битан ни судија, ни његови помоћници. Желим да цела Европа гледа ка мојој држави, да нема нико ни најмању примедбу.

Да сте, рецимо, у копачкама, или на клупи, или на трибинама...?

- Сад је лако причати, можемо дуго и темељно. Кад си на терену, притисак углавном не осећаш, срце ради све јаче, нарочито кад загрми Маракана. Још кад си у тунелу дође ти да утрчиш на терен. Најлакше је кад почне дерби, у ствари, све је лакше кад игра крене. Не бих волео да сам као фудбалер на клупи, али једног дана да водим Црвену звезду са позиције тренера, то ми је, свакако, сан и огромна жеља. То је мој клуб, ту сам провео најлепше дане живота, народ ме је волео и ценио.

Прогноза, шта ће писати на семафору?

- Не волим да причам о резултату... Уф, биће 1:0.

А ко ће дати гол?!

- Канга! Звездина осмица.

Из гласа се стекао утисак да је Горану Друлићу жао што је у Шпанији...

- Србија је на испиту, на неки начин. Публика, ВАР соба, навијачи, сви људи из оба клуба, највећа два у земљи, сви морају да одраде посао на најбољи могући начин. Не сме да падне ни једна мрља. Хоћу, као и многи, ма милиони људи широм света, да се нагледам доброг фудбала, знамо шта су многима доносили црвено и црно-бели кроз генерације. Првенство се не решава у овом дербију, биће квалитетних утакмица и после спектакла на Маракани. Не сумњам у то, има добрих тимова.