Полетарац Лазар Јовановић: Желим да изградим властито име

До 84. минута утакмице с Вождовцем на „Карађорђу”, није изгледало да Војводина може да испуни циљ и оствари прву пролећну победу. Јесу Новосађани били офанзивнији, створили неколико добрих прилика, претрчавши притом километре, али је мрежа Змајева упорно мировала. Уз то, голом Флемингса из пенала, гости су стекли предност, па се међу гледаоце све јасније увлачио страх од могућег пораза њихових љубимаца.

Стефан Пиргић је, међутим, у 79. минуту био несмотрен, пошто је зарадио други жути, самим тим и црвени картон, па је домаћин имао довољно времена да то искористи. После правог карамбола у петерцу испред голмана Катића, у 84. минуту најприсебнији био је Бразилац Матеус Индио и изједначио резултат, а у 87. минуту тренер Новосађана Божидар Бандовић повукао је, испоставило се, кључни потез: на терен је послао 17-годишњег Лазара Јовановића. Баш је најмлађи првотимац, син прослављеног српског репрезентативца и некадашњег играча црвено-белих Милана Јовановића, био џокер, постигавши гол, после велике гужве, на истеку надокнаде времена.

- Играо се 87. минут и нисам очекивао да добијем прилику. Крај је био близу, а онда ме је тренер позвао и пружио ми шансу. И пре тога притискали смо одбрану ривала, стално били ту негде, око гола, али нисмо успевали да конкретно шутнемо лопту ка њему. Недостаје нам и спортске среће при покушајима реализације, иако играмо доста добро.

Јовановић је објаснио шта се конкретно дешавало у петом минуту надокнаде времена, у тренуцима који су претходили његовом голу.

- Сери је упослио Уроша Николића, он је шутирао, али је неко из одбране одбио лопту, која је стигла до Стефана Ђорђевића. Уследио је и његов ударац, али је голман Београђана успео да одбије и тај налет. Управо тај одбитак стигао је до мене на другој стативи и успео сам да га искористим и постигнем гол за веома важну победу Војводине.

Био је то Лазаров првенац у званичним суперлигашким сусретима, који ће, убеђени смо, дуго да памти.

- Тачно је, то је мој први гол у дресу првог тима, али постизао сам их и раније, у припремним утакмицама. Веома је важно то што је атмосфера у нашој свлачионици и даље одлична, што се међусобно дружимо и подржавамо. Много бољи резултати, убеђен сам, морају да дођу.

Неминовно је, барем у овом тренутку, да овај 17-годишњи младић мора да истрпи то што му је отац прослављени ас српског фудбала.

- Понекад ми мало смета што ме људи гледају кроз чињеницу да сам Ланетов син. Он је био сјајан играч, уосталом и мој је узор, али желим да изградим властито име. Свестан сам да сам тек на почетку каријере, да ми предстоји још много рада и уложеног труда да бих то остварио, али сам спреман за одрицања сваке врсте, како бих постао једног дана неко и нешто у свету фудбала – додао је Лазар Јовановић.