Poletarac Lazar Jovanović: Želim da izgradim vlastito ime

Do 84. minuta utakmice s Voždovcem na „Karađorđu”, nije izgledalo da Vojvodina može da ispuni cilj i ostvari prvu prolećnu pobedu. Jesu Novosađani bili ofanzivniji, stvorili nekoliko dobrih prilika, pretrčavši pritom kilometre, ali je mreža Zmajeva uporno mirovala. Uz to, golom Flemingsa iz penala, gosti su stekli prednost, pa se među gledaoce sve jasnije uvlačio strah od mogućeg poraza njihovih ljubimaca.

Stefan Pirgić je, međutim, u 79. minutu bio nesmotren, pošto je zaradio drugi žuti, samim tim i crveni karton, pa je domaćin imao dovoljno vremena da to iskoristi. Posle pravog karambola u petercu ispred golmana Katića, u 84. minutu najprisebniji bio je Brazilac Mateus Indio i izjednačio rezultat, a u 87. minutu trener Novosađana Božidar Bandović povukao je, ispostavilo se, ključni potez: na teren je poslao 17-godišnjeg Lazara Jovanovića. Baš je najmlađi prvotimac, sin proslavljenog srpskog reprezentativca i nekadašnjeg igrača crveno-belih Milana Jovanovića, bio džoker, postigavši gol, posle velike gužve, na isteku nadoknade vremena.

- Igrao se 87. minut i nisam očekivao da dobijem priliku. Kraj je bio blizu, a onda me je trener pozvao i pružio mi šansu. I pre toga pritiskali smo odbranu rivala, stalno bili tu negde, oko gola, ali nismo uspevali da konkretno šutnemo loptu ka njemu. Nedostaje nam i sportske sreće pri pokušajima realizacije, iako igramo dosta dobro.

Jovanović je objasnio šta se konkretno dešavalo u petom minutu nadoknade vremena, u trenucima koji su prethodili njegovom golu.

- Seri je uposlio Uroša Nikolića, on je šutirao, ali je neko iz odbrane odbio loptu, koja je stigla do Stefana Đorđevića. Usledio je i njegov udarac, ali je golman Beograđana uspeo da odbije i taj nalet. Upravo taj odbitak stigao je do mene na drugoj stativi i uspeo sam da ga iskoristim i postignem gol za veoma važnu pobedu Vojvodine.

Bio je to Lazarov prvenac u zvaničnim superligaškim susretima, koji će, ubeđeni smo, dugo da pamti.

- Tačno je, to je moj prvi gol u dresu prvog tima, ali postizao sam ih i ranije, u pripremnim utakmicama. Veoma je važno to što je atmosfera u našoj svlačionici i dalje odlična, što se međusobno družimo i podržavamo. Mnogo bolji rezultati, ubeđen sam, moraju da dođu.

Neminovno je, barem u ovom trenutku, da ovaj 17-godišnji mladić mora da istrpi to što mu je otac proslavljeni as srpskog fudbala.

- Ponekad mi malo smeta što me ljudi gledaju kroz činjenicu da sam Lanetov sin. On je bio sjajan igrač, uostalom i moj je uzor, ali želim da izgradim vlastito ime. Svestan sam da sam tek na početku karijere, da mi predstoji još mnogo rada i uloženog truda da bih to ostvario, ali sam spreman za odricanja svake vrste, kako bih postao jednog dana neko i nešto u svetu fudbala – dodao je Lazar Jovanović.