Наћи се у кожи Игора Матића након ремија против чврстих момака из Лучана нимало није било лако. Публика се вратила на своја места после дугих пет месеци уверена да за овакав Нови Пазар не постоји препрека коју не може уз њену подршку да прескочи на Градском стадиону, а трибине је напустила без уверења да њихов тим из снова има нешто што га издваја од осталих екипа које „пуцају” на европске квалификације.
Да домаћи шампионат није плафон ове генерације показала је Суботица. Биће да је 100 посто тачно како нема краћег пута од оног који води од критике до похвале. Тим који је у Суботици извео тренер Матић изгледао је баш онако на шта треба да личи састав чије су амбиције највише.
Без Љајића, али са Сејдубом Сумом у свој својој величини, уз Адема вероватно и најкреативнијим играчем лиге, Нови Пазар је млео 80 минута не дозволивши Лалатовићевим голубовима да дођу у иоле какву – такву шансу за гол. Као да је и Суми пао камен са срца, јер је непосредно пред ову утакмицу и званично добио папире да је држављанин Србије.
То је тренеру плаво–белих, кога никако не би смеле да заобиђу похвала за прву победу са Пазаром и највише за сјајну стратегију упркос невероватном притиску, омогућило да у најбољи тим уврсти још једног странца, што је на најбољи начин искористио у последње време нестандардни Адешина Адетунђи Разак (19).
Почетак актуелног шампионата прошао је у знаку младог Нигеријца, у кога је тадашњи тренер Драган Аничић има неограничено поверење. Момак тек изашао из Пазарове омладинске селекције знао је да узврати, игром и головима. Ту минутажу није успео да задржи код Добрашиновића, да би га Матић у стартни састав вратио у првом полувремену дуела са Црвеном звездом. Против Спартака постигао је четврти гол у сезони изједначивши се на клупској листи стрелаца са Адемом Љајићем. Још је битније да је то био гол који је одлучио победника, и да је дело најмлађег од шеснаесторице момака који су истрчали на терен у Бачкој и по „Трансфермаркету” најскупљег играча плаво – белих (1.200.000 евра).
Неодољиво се наметнуо утисак како је Разак у том 77. минуту буквално у свакој стотинки секунде знао колико дуго ће трајати то Сумино заламање по левом боку како би ухватио прави моменат за напад на простор крај друге стативе.
- Све је то нормално – дечачки рече Разак. - Не само ја, сви знамо, тренирајући свакодневно заједно шта је у стању да уради Сума. Велики је мајстор, у игри „један на један” је ненадмашан. Видели сте колико нас је ишло на ту лопту, што само показује да је жеља за победом била огромна. Многи су очекивали тај центаршут, срећом, лопта је дошла до мене. Значи ми овај гол, још више што је после толико времена био вредан велика три бода.
За разлику од навијача који су се можда и уплашили старог фудбалског правила по коме после силних ћорака зна да уследи казна кад јој време није, Разак није сумњао да ће се мрежа ривала затрести кад – тад.
- Све време смо доминирали, тако што је гол висио у ваздуху. Ко не би волео да он дође на време, пошто се онда све лакше и боље се комуницира на терену. Нисмо успели раније, али нисмо ни падали само зато што смо чврсто веровали у победу. Била нам је потребно како бисмо кренули ка нашем циљу и сад се лакше дише. Био бих најсрећнији да је мој гол означио почетак остваривања нашег сна.
За младог играча не постоји бољи тренутак да израсте у хероја утакмице него кад се то деси одмах по повратку у тим.
- Некада ствари не иду онако како сте замислили, али ја верујем да за све постоји разлог, чак и кад нисам у 11 најбољих. Много је добрих играча у тиму увек спремних да дају највише. Самопоуздање никад нисам губио, сад је још и порасло. Верујем да је дошло наше време и да ћемо опет бити онај Пазар из првог дела сезоне, и још бољи – рекао је пресрећни Разак.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
