Adešina Razak junak Novog Pazara na gostovanju u Subotici

Naći se u koži Igora Matića nakon remija protiv čvrstih momaka iz Lučana nimalo nije bilo lako. Publika se vratila na svoja mesta posle dugih pet meseci uverena da za ovakav Novi Pazar ne postoji prepreka koju ne može uz njenu podršku da preskoči na Gradskom stadionu, a tribine je napustila bez uverenja da njihov tim iz snova ima nešto što ga izdvaja od ostalih ekipa koje „pucaju” na evropske kvalifikacije.

Da domaći šampionat nije plafon ove generacije pokazala je Subotica. Biće da je 100 posto tačno kako nema kraćeg puta od onog koji vodi od kritike do pohvale. Tim koji je u Subotici izveo trener Matić izgledao je baš onako na šta treba da liči sastav čije su ambicije najviše.

Bez Ljajića, ali sa Sejdubom Sumom u svoj svojoj veličini, uz Adema verovatno i najkreativnijim igračem lige, Novi Pazar je mleo 80 minuta ne dozvolivši Lalatovićevim golubovima da dođu u iole kakvu – takvu šansu za gol. Kao da je i Sumi pao kamen sa srca, jer je neposredno pred ovu utakmicu i zvanično dobio papire da je državljanin Srbije.

To je treneru plavo–belih, koga nikako ne bi smele da zaobiđu pohvala za prvu pobedu sa Pazarom i najviše za sjajnu strategiju uprkos neverovatnom pritisku, omogućilo da u najbolji tim uvrsti još jednog stranca, što je na najbolji način iskoristio u poslednje vreme nestandardni Adešina Adetunđi Razak (19).

Početak aktuelnog šampionata prošao je u znaku mladog Nigerijca, u koga je tadašnji trener Dragan Aničić ima neograničeno poverenje. Momak tek izašao iz Pazarove omladinske selekcije znao je da uzvrati, igrom i golovima. Tu minutažu nije uspeo da zadrži kod Dobrašinovića, da bi ga Matić u startni sastav vratio u prvom poluvremenu duela sa Crvenom zvezdom. Protiv Spartaka postigao je četvrti gol u sezoni izjednačivši se na klupskoj listi strelaca sa Ademom Ljajićem. Još je bitnije da je to bio gol koji je odlučio pobednika, i da je delo najmlađeg od šesnaestorice momaka koji su istrčali na teren u Bačkoj i po „Transfermarketu” najskupljeg igrača plavo – belih (1.200.000 evra).

Neodoljivo se nametnuo utisak kako je Razak u tom 77. minutu bukvalno u svakoj stotinki sekunde znao koliko dugo će trajati to Sumino zalamanje po levom boku kako bi uhvatio pravi momenat za napad na prostor kraj druge stative.

- Sve je to normalno – dečački reče Razak. - Ne samo ja, svi znamo, trenirajući svakodnevno zajedno šta je u stanju da uradi Suma. Veliki je majstor, u igri „jedan na jedan” je nenadmašan. Videli ste koliko nas je išlo na tu loptu, što samo pokazuje da je želja za pobedom bila ogromna. Mnogi su očekivali taj centaršut, srećom, lopta je došla do mene. Znači mi ovaj gol, još više što je posle toliko vremena bio vredan velika tri boda.

Za razliku od navijača koji su se možda i uplašili starog fudbalskog pravila po kome posle silnih ćoraka zna da usledi kazna kad joj vreme nije, Razak nije sumnjao da će se mreža rivala zatresti kad – tad.

- Sve vreme smo dominirali, tako što je gol visio u vazduhu. Ko ne bi voleo da on dođe na vreme, pošto se onda sve lakše i bolje se komunicira na terenu. Nismo uspeli ranije, ali nismo ni padali samo zato što smo čvrsto verovali u pobedu. Bila nam je potrebno kako bismo krenuli ka našem cilju i sad se lakše diše. Bio bih najsrećniji da je moj gol označio početak ostvarivanja našeg sna.

Za mladog igrača ne postoji bolji trenutak da izraste u heroja utakmice nego kad se to desi odmah po povratku u tim.

- Nekada stvari ne idu onako kako ste zamislili, ali ja verujem da za sve postoji razlog, čak i kad nisam u 11 najboljih. Mnogo je dobrih igrača u timu uvek spremnih da daju najviše. Samopouzdanje nikad nisam gubio, sad je još i poraslo. Verujem da je došlo naše vreme i da ćemo opet biti onaj Pazar iz prvog dela sezone, i još bolji – rekao je presrećni Razak.