ВРЕМЕПЛОВ - Јаковљевић: Освајање шампионата СФРЈ обележило каријеру

Драган Јаковљевић је са Сарајевом постао шампион Југославије 1985. Са Ројал Антверпеном био је освајач Купа Белгије, играо финале Купа победника купова. Голгетер по навици након играчке каријере није остао у најпопуларнијем спорту. Са породицом живи у Белгији.

- Пре годину и по дана имао сам инфаркт. Међутим, прилично брзо сам се опоравио. Изашао сам кући из болнице и могу рећи да се стање побољшава - каже Јаковљевић.

Рођен је 23. фебруара 1962. у Коњицу. Нема данас сродника у родном граду и ретко одлази у место рођења.

- У последње време не могу да одем због болести. Тамо више немам никог од својих. Ипак, ако будем добро и ако ме пут поведе, свратићу у Коњиц.

У Коњицу су или рођени или за Игман играли познати и признати асови: Давор Јозић, Јерко Типурић, Драган Јаковљевић... Игман је некада био расадник талената.

- Највише дугујем првом тренеру Игмана Фаруку Хаџимешићу. Са њим сам доживео многе лепе тренутке. Након тога сам прешао у Сарајево. Њему свако поштовање.

У Сарајеву је нанизао 126 утакмица, постигао је 46 голова. На Кошево је 1985. стигла и титула.

- То ми је најлепши моменат у каријери. Прве године од доласка из Игмана освојио сам титулу. Био сам један од најбољих играча Сарајева из шампионске генерације. Тако други говоре, ја се не хвалим.

Трофејну генерацију Сарајева из 1985. чинили су: Ђурковић, Швракић, Бошњак, Вукадин, Тескереџић, Вујичевић, Ханџић, Мердановић, Јуришић, Радељаш, Јозић, Јаковљевић, Божовић, Хаџибегић, Јањош, Мусемић, Пашић, Капетановић, Милак, Вукичевић, шеф стручног штаба Бошко Антић и тренери Бајић, Фазлагић и Пирић. Да су остали на окупу можда би успех поновили бар још једанпут.

- Сваке године бисмо излазили у Европу. Међутим, тада се до 27. године морао одслужити војни рок. Играчи су морали играти у Југославији до 28. године. Били смо дуго на окупу, играли добро, међусобно се познавали у душу.

Легендарни репортер Јово Јовановић, преносећи ту утакмицу, хвалио је игру Јаковљевића, нагласивши да је меч посматрало 45.000 гледалаца. Хусреф Мусемић у првом, Драган Јаковљевић у другом полувремену оверили су титулу, Бошко Ђуровски је у финишу меча само ублажио пораз. Коњичанин је тресао мрежу Звезде, Партизана, Хајдука, Динама.

- Најдража ми је победа против Црвене звезде. Драг ми је сваки тријумф над Жељезничаром, ради се о сарајевском вечитом дербију. Увек сам пружао одличне партије. Можда ми је највише у срцу гол Партизану на ЈНА, и на Кошеву сам био стрелац.

Леп учинак Јаковљевић је имао и у Нанту.

- После првих пет утакмица био сам водећи стрелац лиге. Међутим, повредио сам се на припремама репрезентације у Високом. Касније сам се вратио у Нант, али један период сам пропустио.

Онда је прешао у Ројал Антверпен, где је провео пет сезона. Са тимом из Белгије играо је и финале Купа победника купова, али је поражен од Парме на Вемблију у Лондону (1:3).

- Прве године када сам дошао у Белгију освојили смо куп, додуше на пенале. Финале КПК је један од највећих успеха Антверпена у стогодишњој историји.

Белгијски живот протиче му без рада у фудбалу.

- Нисам остао у најпопуларнијем спорту јер нисам имао веће амбиције.

Јаковљевић је у контакту са другарима са којима је у Сарајево донео трофеј шампиона Југославије.

- Чујем се са Нијазом Мердановићем, Мирзом Капетановићем, Славишом Вукичевићем, Фаруком Хаџибегићем, Давором Јозићем... Увек се сетимо дивних момената кад смо у златном периоду били шампиони Југославије. Тешко је било остварити такав тај успех, толико је било врхунских клубова - закључио је Драган Јаковљевић.