Црно-бели Чачак

Легенда каже да мирна рука чачанског бека не може да промаши. Доказује се то правило деценијама. Партизан се одувек изгледа водио тиме, а и рецепт који доноси успех не треба мењати. Није тајна да Чачани воле црно-беле боје... Много је тог моравског шлифа изливено у трофеје Партизана. Почео је Драган Кићановић, наставио Жељко Обрадовић, а сада Алекса Аврамовић преноси пламен даље…

Одувек су дуели Партизана и Борца носили са собом неку сету и носталгију. А од када се након три деценије на кормило Партизана вратио највећи од свих, Партизан у Чачку никако не може да буде гост. Подигли су црно-бели правило с почетка на још виши ниво. Поред тренера и плејмејкера, пола стручног штаба и врх управе вратио се „кући“ да укрсти копља са вољеним Борцем.

Лепо су их домаћини дочекали. Нису се обрукали. Носили су се актуелним шампионом АБА лиге егал до самог краја. Показали су како треба изаћи на црту једном Партизану. У одлучујућим тренуцима, неколико минута пред крај меча, квалитет је одиграо кључну улогу. Било је на нешто више од два минута до краја и стрепње. Изједначење (73:73), драма… Неће ваљда опет! Неће. Поступили су школски. Стали на лопту, промишљали и на крају мирне главеславили са „својим“ навијачима. Симпатична околност јесте и то да је баш у тој завршници највише повукао земљак Аврамовић. При изједначеном резултату украо је лопту, изнудио фаул, донео вођство са линије пенала, потом асистирао Ледеју који је тројком донео уздах олакшања за 73:77. Није ту стао Алекса, био је најбољи у скоку и поново помогао, овог пута Смаилагићу за нову тројку (73:80). По заслугама му се и вратило, новом украденом лоптом, новим изнуђеним фаулом и пеналима. Тачка на меч је стављена.

Тик после звука сирене, најмлађи навијачи слетели су са трибина да поздраве свог идола. А Алекса није крио емоције које осећа према родном граду и његовој кошаркашкој историји.

- Играли смо веома фокусирано у последња два минута. Хвала дивним чачанским навијачима који су дошли да бодре и Партизан, и Борац. Ово је био прави спектакл. Подсетило ме је на нека времена када је Борац жарио и палио некадашњом, југословенском лигом. Имам посебну емоцију према свом граду и увек ми је пуно срце када видим да се кошарка игра у Чачку. Драго ми је што је Борац у овом мечу показао да је заслужено део АБА лиге и да играју одлично. Носили су се са једним евролигашем и играли су тврду утакмицу.

Чачани своју децу не заборављају. Па су тако и Алекси након повратка са Светског првенства приредили дочек вредан памћења.

- Увек сам максимално мотивисан када играм у Чачку. Познајем већину људи на трибинама. Многе од њих сам видео и када смо се вратили из Маниле, хвала им на томе. Увек ћу дати све од себе пред овим људима.

Лепо се завршило вече. Емоције су се стишале и сигурно је било мало опуштања после. Али, не превише. Већ у четвртак црно-бели гостују Барселони, а позиција у Евролиги на климавим је ногама.

- Овај меч нам значи и због наредног дуела са Барселоном. Знамо да ће бити неизвесно и да ће нам бити потребна енергија, али знамо и да армија навијача стоји иза нас. Борићемо се – јасан је био Аврамовић.