Crno-beli Čačak

Legenda kaže da mirna ruka čačanskog beka ne može da promaši. Dokazuje se to pravilo decenijama. Partizan se oduvek izgleda vodio time, a i recept koji donosi uspeh ne treba menjati. Nije tajna da Čačani vole crno-bele boje... Mnogo je tog moravskog šlifa izliveno u trofeje Partizana. Počeo je Dragan Kićanović, nastavio Željko Obradović, a sada Aleksa Avramović prenosi plamen dalje…

Oduvek su dueli Partizana i Borca nosili sa sobom neku setu i nostalgiju. A od kada se nakon tri decenije na kormilo Partizana vratio najveći od svih, Partizan u Čačku nikako ne može da bude gost. Podigli su crno-beli pravilo s početka na još viši nivo. Pored trenera i plejmejkera, pola stručnog štaba i vrh uprave vratio se „kući“ da ukrsti koplja sa voljenim Borcem.

Lepo su ih domaćini dočekali. Nisu se obrukali. Nosili su se aktuelnim šampionom ABA lige egal do samog kraja. Pokazali su kako treba izaći na crtu jednom Partizanu. U odlučujućim trenucima, nekoliko minuta pred kraj meča, kvalitet je odigrao ključnu ulogu. Bilo je na nešto više od dva minuta do kraja i strepnje. Izjednačenje (73:73), drama… Neće valjda opet! Neće. Postupili su školski. Stali na loptu, promišljali i na kraju mirne glaveslavili sa „svojim“ navijačima. Simpatična okolnost jeste i to da je baš u toj završnici najviše povukao zemljak Avramović. Pri izjednačenom rezultatu ukrao je loptu, iznudio faul, doneo vođstvo sa linije penala, potom asistirao Ledeju koji je trojkom doneo uzdah olakšanja za 73:77. Nije tu stao Aleksa, bio je najbolji u skoku i ponovo pomogao, ovog puta Smailagiću za novu trojku (73:80). Po zaslugama mu se i vratilo, novom ukradenom loptom, novim iznuđenim faulom i penalima. Tačka na meč je stavljena.

Tik posle zvuka sirene, najmlađi navijači sleteli su sa tribina da pozdrave svog idola. A Aleksa nije krio emocije koje oseća prema rodnom gradu i njegovoj košarkaškoj istoriji.

- Igrali smo veoma fokusirano u poslednja dva minuta. Hvala divnim čačanskim navijačima koji su došli da bodre i Partizan, i Borac. Ovo je bio pravi spektakl. Podsetilo me je na neka vremena kada je Borac žario i palio nekadašnjom, jugoslovenskom ligom. Imam posebnu emociju prema svom gradu i uvek mi je puno srce kada vidim da se košarka igra u Čačku. Drago mi je što je Borac u ovom meču pokazao da je zasluženo deo ABA lige i da igraju odlično. Nosili su se sa jednim evroligašem i igrali su tvrdu utakmicu.

Čačani svoju decu ne zaboravljaju. Pa su tako i Aleksi nakon povratka sa Svetskog prvenstva priredili doček vredan pamćenja.

- Uvek sam maksimalno motivisan kada igram u Čačku. Poznajem većinu ljudi na tribinama. Mnoge od njih sam video i kada smo se vratili iz Manile, hvala im na tome. Uvek ću dati sve od sebe pred ovim ljudima.

Lepo se završilo veče. Emocije su se stišale i sigurno je bilo malo opuštanja posle. Ali, ne previše. Već u četvrtak crno-beli gostuju Barseloni, a pozicija u Evroligi na klimavim je nogama.

- Ovaj meč nam znači i zbog narednog duela sa Barselonom. Znamo da će biti neizvesno i da će nam biti potrebna energija, ali znamo i da armija navijača stoji iza nas. Borićemo se – jasan je bio Avramović.