“Јусуфи ме заштитио после гола из корнера“

Вечити дерби стална је тема поклоника најпопуларнијег спорта. И док се једни деле на „наше” и „њихове“, други траже посластице, украсе, најзанимљивије детаље који су у прошлости обележили светковину српског фудбала. Каријеру Бранислава Ђукановића обележио је 81. првенствени окршај Партизана и Црвене звезде када је Драган Стојковић Пикси постигао гол директно из корнера.

Рођен је 12. јануара 1959. у ондашњем Титограду. Све је као дан јасно у његовом спортском стасавању.

- Као дечак нисам размишљао да ћу постати голман. Више сам играо него што сам бранио. Међутим, на наговор другара пошао сам у један овдашњи локални клуб, у Титекс. Другар је био упоран, убедио ме је и ја станем на гол омладинаца. Касније сам дошао до Будућности, те је тако почела моја каријера - започео је причу Бранислав Ђукановић.

Из ОФК Титограда прешао је у Будућност, ту провео седам сезона и винуо се у једног од бољих голмана Југославије тог времена. Лепе успомене вежу га за период верности тиму Будућности, јер касније се вратио на стадион под Горицом.

- Није у питању само седам година него период од 1977. до 1999. Потписао сам уговор за Будућност 1977. године, али је ОФК Титоград био клуб за млађе фудбалере и голмане, сви смо ишли тамо на каљење, ја сам остао три године. Онда сам, 1980. стао на гол Будућности и бранио сам до 1987. и преласка у Партизан. Годину дана провео сам у Хумској, па отишао у Сутјеску. У Никшићу није све текло како сам планирао, клуб није остала у Првој лиги Југославије. Вратио сам се у Будућност, задобио прелом ноге и раније него што се очекивало завршио сам каријеру.

Да се човек смрзне када се сети ко је тада све играо за Будућност...

- Био сам ја, па Миладин Пештерац, Зоја Воротовић, Миомир Бакрач, Жарко и Војо Вукчевић, Бранислав Дробњак, Драгољуб Брновић, Петар Цацо Љумовић, Момир Бакрач, Драган Вујовић, касније је дошао Дејан Савићевић. Један изврстан тим. Све сами асови и добри људи.

Блиставе партије у редовима Ђетића препоручиле су га Партизану. За тим црно-белих одиграо је 62 утакмице, бројећи пријатељске и турнир у Мостару, интернационална издања, првенствене окршаје и један меч у купу. Бранио је солидно, али свашта му се догађало у Хумској.

- За Партизан ме вежу лепе успомене. Само да се није догодио тај Пиксијев гол из корнера. И данас се о њему прича и пише. Партизан је био коректан. После свега што се догодило Фахрудин Јусуфи је одиграо главну улогу. Био је тренер и стао је у моју заштиту. Рекао ми је: „Ти си и даље први голман. Немој о томе да размишљаш!” Стицајем околности сам примио тај гол. Дошао је до мене Драгиша Бинић и почео да ме гура, ја сам га мало ударио отпозади, он се окренуо и пљунуо ме, ја пођем ка њему. У међувремену је Стојковић центрирао, лопта је са доста ефеа ишла у гол. Касно сам то видео, пошао сам да се вратим, било је прекасно. Никог не кривим, ни Бинића. То се догађа. Такав је фудбал.

Председник Партизана хтео је да Ђукановић одмах напусти Паертизан, али...

- Касније је он мене хвалио, изјављивао да сам у том тренутку најбољи голман у Југославији. Било и прошло. Нема љутње, ником ништа нисам узео за зло. Све је то спорт.

У наредном дербију, одиграном на Маракани, Бранислав је одбранио пет-шест колосалних прилика, спречио је да противник оствари високу победу, меч је завршен нерешено 1:1.

- Тада су сви прилазили, честитали су ми. Нормално је да мој први дерби и први гол никада нису избрисани. Пре доласка у Београд одбранио сам за Будућност против Партизана два пенала. Играли смо у Хумској, било је 1:1 и следили су једанаестерци. Одбранио сам Милку Ђуровском и Милошу Ђелмашу. Вероватно је то пресудило да пређем међу црно-беле. У то време био сам међу најбољим чуварима мреже у Југославији.

Зауставио је пенал Ђелмашу, а Каличанину шут са 11 метара одбранио је једино Сарајлија Милош Ђурковић. Милошу и Драгију мало ко је бранио једанаестерце.

- Мени је на стадиону Будућности Каличанин из пенала дао гол. А Ђелмаш је у гол претворио 13 пенала у каријери. Пре шута са 11 метара на мој гол прекинуо сам  његову серију.

Додаје да је посебан осећај било бранити пред 50 или 100 хиљада гледалаца.

- На први дерби изашао сам на терен 90 минута пре почетка утакмице. Загревао сам се на помоћном терену. Можда је тај хук навијача утицао на мене, ко зна. Онда се вратим у свлачионицу, пресвучем се и истрчим на главни терен, па се вратим у свлачионицу да се поново пресвучем и онда сам са екипом изашао. А у мом другом дербију било је 100.000 гледалаца. Првих десетак минута нисам смео да погледам у гледаоце. Повремено сам имао пар добрих интервенција, почео сам да градим самопоуздање, остварио неколико сјајних одбрана, одиграмо нерешено и све је било добро и за Партизан и за мене.

Након завршене сезоне није остао у Хумској него је бранио гол Сутјеске.

- Партизан ми је нудио нови уговор, али сам одбио. Рекли су ми да останем, па ће да ме продају у иностранство, али ја то нисам желео. Отишао сам у Никшић, али убрзо су Сутјеску избацили из Прве лиге. Јако сам био демотивисан, јер из једног од најбољих југословенских клубова дошао сам да браним на друголигашким утакмицама. Онда сам отишао у Будућност, доживео прелом ноге и убрзо сам окончао каријеру.

Последње коло у Никшићу Сутјеска – Црвена звезда 2:2. Никшићани су веровали да су сачували прволигашки статус. Дешавања на другим стадионима, због минус бодова, су Сутјеску одвела у нижи ранг. Шок за све у граду под Требјесом.

- Велики шок и неверица. Сутјеска је била изванредна екипа. Није се тада одлазило у иностранство пре 28 године, па су дуго играчи били заједно. Сви најбољи фудбалери из Црне Горе одлазили су у Будућност, али долазили су и из других места. И Сутјеска је имала добар тим, штета што је 1988. доживела неправду. Нама из мањих клубова био је циљ да дођемо у неки од клубова „велике четворке”. Мени се тај сан остварио.

Вратио се кући, јер Будућност и јесте његов други дом. - Прелом ноге учинио је своје! Међутим, у Будућности су се ослонили на млађе голмане. Мени је тренер говорио да сам најбољи, али да мора млађим голманима дати предност. Голмани су били Вуксановић, па Лековић и Саша Петровић. Тренер Станко Поклеповић говорио ми је да немам конкуренцију, али да је он приморан да неко од њих брани, да не треба да се на њега љутим.

Занимљиво, није остварио инострану голманску каријеру, а било је понуда из печалбе.

- Имао сам понуду Кајзерслаутерна, три из Грчке. Све се изјаловило. Будем спреман, треба да кренем и изјалови се, па не одем - истакао је Ђукановић.