“Jusufi me zaštitio posle gola iz kornera“

Večiti derbi stalna je tema poklonika najpopularnijeg sporta. I dok se jedni dele na „naše” i „njihove“, drugi traže poslastice, ukrase, najzanimljivije detalje koji su u prošlosti obeležili svetkovinu srpskog fudbala. Karijeru Branislava Đukanovića obeležio je 81. prvenstveni okršaj Partizana i Crvene zvezde kada je Dragan Stojković Piksi postigao gol direktno iz kornera.

Rođen je 12. januara 1959. u ondašnjem Titogradu. Sve je kao dan jasno u njegovom sportskom stasavanju.

- Kao dečak nisam razmišljao da ću postati golman. Više sam igrao nego što sam branio. Međutim, na nagovor drugara pošao sam u jedan ovdašnji lokalni klub, u Titeks. Drugar je bio uporan, ubedio me je i ja stanem na gol omladinaca. Kasnije sam došao do Budućnosti, te je tako počela moja karijera - započeo je priču Branislav Đukanović.

Iz OFK Titograda prešao je u Budućnost, tu proveo sedam sezona i vinuo se u jednog od boljih golmana Jugoslavije tog vremena. Lepe uspomene vežu ga za period vernosti timu Budućnosti, jer kasnije se vratio na stadion pod Goricom.

- Nije u pitanju samo sedam godina nego period od 1977. do 1999. Potpisao sam ugovor za Budućnost 1977. godine, ali je OFK Titograd bio klub za mlađe fudbalere i golmane, svi smo išli tamo na kaljenje, ja sam ostao tri godine. Onda sam, 1980. stao na gol Budućnosti i branio sam do 1987. i prelaska u Partizan. Godinu dana proveo sam u Humskoj, pa otišao u Sutjesku. U Nikšiću nije sve teklo kako sam planirao, klub nije ostala u Prvoj ligi Jugoslavije. Vratio sam se u Budućnost, zadobio prelom noge i ranije nego što se očekivalo završio sam karijeru.

Da se čovek smrzne kada se seti ko je tada sve igrao za Budućnost...

- Bio sam ja, pa Miladin Pešterac, Zoja Vorotović, Miomir Bakrač, Žarko i Vojo Vukčević, Branislav Drobnjak, Dragoljub Brnović, Petar Caco Ljumović, Momir Bakrač, Dragan Vujović, kasnije je došao Dejan Savićević. Jedan izvrstan tim. Sve sami asovi i dobri ljudi.

Blistave partije u redovima Đetića preporučile su ga Partizanu. Za tim crno-belih odigrao je 62 utakmice, brojeći prijateljske i turnir u Mostaru, internacionalna izdanja, prvenstvene okršaje i jedan meč u kupu. Branio je solidno, ali svašta mu se događalo u Humskoj.

- Za Partizan me vežu lepe uspomene. Samo da se nije dogodio taj Piksijev gol iz kornera. I danas se o njemu priča i piše. Partizan je bio korektan. Posle svega što se dogodilo Fahrudin Jusufi je odigrao glavnu ulogu. Bio je trener i stao je u moju zaštitu. Rekao mi je: „Ti si i dalje prvi golman. Nemoj o tome da razmišljaš!” Sticajem okolnosti sam primio taj gol. Došao je do mene Dragiša Binić i počeo da me gura, ja sam ga malo udario otpozadi, on se okrenuo i pljunuo me, ja pođem ka njemu. U međuvremenu je Stojković centrirao, lopta je sa dosta efea išla u gol. Kasno sam to video, pošao sam da se vratim, bilo je prekasno. Nikog ne krivim, ni Binića. To se događa. Takav je fudbal.

Predsednik Partizana hteo je da Đukanović odmah napusti Paertizan, ali...

- Kasnije je on mene hvalio, izjavljivao da sam u tom trenutku najbolji golman u Jugoslaviji. Bilo i prošlo. Nema ljutnje, nikom ništa nisam uzeo za zlo. Sve je to sport.

U narednom derbiju, odigranom na Marakani, Branislav je odbranio pet-šest kolosalnih prilika, sprečio je da protivnik ostvari visoku pobedu, meč je završen nerešeno 1:1.

- Tada su svi prilazili, čestitali su mi. Normalno je da moj prvi derbi i prvi gol nikada nisu izbrisani. Pre dolaska u Beograd odbranio sam za Budućnost protiv Partizana dva penala. Igrali smo u Humskoj, bilo je 1:1 i sledili su jedanaesterci. Odbranio sam Milku Đurovskom i Milošu Đelmašu. Verovatno je to presudilo da pređem među crno-bele. U to vreme bio sam među najboljim čuvarima mreže u Jugoslaviji.

Zaustavio je penal Đelmašu, a Kaličaninu šut sa 11 metara odbranio je jedino Sarajlija Miloš Đurković. Milošu i Dragiju malo ko je branio jedanaesterce.

- Meni je na stadionu Budućnosti Kaličanin iz penala dao gol. A Đelmaš je u gol pretvorio 13 penala u karijeri. Pre šuta sa 11 metara na moj gol prekinuo sam  njegovu seriju.

Dodaje da je poseban osećaj bilo braniti pred 50 ili 100 hiljada gledalaca.

- Na prvi derbi izašao sam na teren 90 minuta pre početka utakmice. Zagrevao sam se na pomoćnom terenu. Možda je taj huk navijača uticao na mene, ko zna. Onda se vratim u svlačionicu, presvučem se i istrčim na glavni teren, pa se vratim u svlačionicu da se ponovo presvučem i onda sam sa ekipom izašao. A u mom drugom derbiju bilo je 100.000 gledalaca. Prvih desetak minuta nisam smeo da pogledam u gledaoce. Povremeno sam imao par dobrih intervencija, počeo sam da gradim samopouzdanje, ostvario nekoliko sjajnih odbrana, odigramo nerešeno i sve je bilo dobro i za Partizan i za mene.

Nakon završene sezone nije ostao u Humskoj nego je branio gol Sutjeske.

- Partizan mi je nudio novi ugovor, ali sam odbio. Rekli su mi da ostanem, pa će da me prodaju u inostranstvo, ali ja to nisam želeo. Otišao sam u Nikšić, ali ubrzo su Sutjesku izbacili iz Prve lige. Jako sam bio demotivisan, jer iz jednog od najboljih jugoslovenskih klubova došao sam da branim na drugoligaškim utakmicama. Onda sam otišao u Budućnost, doživeo prelom noge i ubrzo sam okončao karijeru.

Poslednje kolo u Nikšiću Sutjeska – Crvena zvezda 2:2. Nikšićani su verovali da su sačuvali prvoligaški status. Dešavanja na drugim stadionima, zbog minus bodova, su Sutjesku odvela u niži rang. Šok za sve u gradu pod Trebjesom.

- Veliki šok i neverica. Sutjeska je bila izvanredna ekipa. Nije se tada odlazilo u inostranstvo pre 28 godine, pa su dugo igrači bili zajedno. Svi najbolji fudbaleri iz Crne Gore odlazili su u Budućnost, ali dolazili su i iz drugih mesta. I Sutjeska je imala dobar tim, šteta što je 1988. doživela nepravdu. Nama iz manjih klubova bio je cilj da dođemo u neki od klubova „velike četvorke”. Meni se taj san ostvario.

Vratio se kući, jer Budućnost i jeste njegov drugi dom. - Prelom noge učinio je svoje! Međutim, u Budućnosti su se oslonili na mlađe golmane. Meni je trener govorio da sam najbolji, ali da mora mlađim golmanima dati prednost. Golmani su bili Vuksanović, pa Leković i Saša Petrović. Trener Stanko Poklepović govorio mi je da nemam konkurenciju, ali da je on primoran da neko od njih brani, da ne treba da se na njega ljutim.

Zanimljivo, nije ostvario inostranu golmansku karijeru, a bilo je ponuda iz pečalbe.

- Imao sam ponudu Kajzerslauterna, tri iz Grčke. Sve se izjalovilo. Budem spreman, treba da krenem i izjalovi se, pa ne odem - istakao je Đukanović.