Владимир Владица Поповић – једини тренер с привилегијом да се са Црвеном звездом попне на кров света!
У Токију, 8. децембра 1991, издиктирао је састав кадар да са 3:0 растури Коло Коло: Милојевић, Радиновић, Василијевић, Најдоски, Белодедић, Ратковић, Стошић, Југовић, Панчев, Савићевић и Михајловић.
За вјеки вјеков: првак Европе, головима Владимира Југовића (2) и Дарка Панчева, растужио је шампиона Јужне Америке, у витрини – пехар Интерконтиненталног купа!
Рођени Земунац (пре тачно 89 година), иначе, жњео је са црвено-белима трофеје и као играч – четири првенства (1957, 1959, 1960, 1964) и три Купа Југославије (1958, 1959, 1964). Интересантно: и све то на узорку од 499 утакмица, у раздобљу 1953-1965.
Поуздани дефанзивац уписао је и 20 мечева за репрезентацију, уз учешће на два Светска првенства – 1958. у Шведској и 1962. у Чилеу. Запажен је био и као интернационалац – у Немачкој (Штутгарт и Штутгарт Кикерс) и Венецуели (Депортиво Канариас).
За велико „браво”: Поповићу је још импресивнији тренерски „си-ви”, поред „Монт Евереста” с Црвеном звездом оставио је и значајан траг у Колумбији, окитивши се титулама с три различита клуба – Санта Феом, Националом из Медељина (упознао и Пабла Ескобара) и Депортивом из Калија!
Владимир – у личној карти, у свету фудбала – Владица, преминуо је 10. августа 2020. у Београду, за живописних 85 година заслуживши епитет једне од најгромаднијих личности у историји Црвене звезде.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.