Драган Јовановић Жена (1903.-1936.) је апсолутно непознато име широј фудбалској јавности Србије. Имао је надимак Жена, aли га је предратни Београд одлично познавао из више разлога и био је веома популаран. Не баш леп надимак је добио зато што је активно помагао рад женске екипе у хазени. Осим тога Драган Јовановић је ушао у историју као први фудбалски професионални тренер на овим просторима.
Хазена је била доста популарна у Југославији између два рата и највише је личила на рукомет и углавном су је играле девојке. Сестра Драгана Јовановића, Емилија је била репрезентативка Југославије у хазени и била је једина играчица из Србије пошто су окосницу националног тима чиниле девојке из Загреба. Јовановић је често водио тренинге хазенашица пошто је међу мушкарцима било уврежено мишљење да је хазена „женски” спорт.
Ипак, Драган Јовановић Жена је славу стекао каo одличан фудбалер. За њега се може рећи да је први прави фудбалски професионалац на просторима бивше Југославије и да је то регистровано у свим тада важећим папирима. У то време је била „јавна тајна” да су многи предратни фудбалери од којих су најпознатији свакако били Моша Марјановић и Александар Тирнанић за које је цели Београд знао да живе искључиво од фудбала.
Истина, Јовановић није био професионалац као играч, али је рано престао активно да игра па је постао секретар СК Југославија. После тога му је за плату додат и тренерски посао па се у фудбалским енциклопедијама Жена води као први професионални фудбалски тренер у Београду.
Тренерску улогу је преузео од у то време чувеног аустријског стручњака Стрнада који је имао огромну плату од 6.000 динара. Управа Југославије финансијски није могла да издржи такав „удар” на касу па је Жена за упола мању плату пристао да ради и као тренер и као секретар. Имао је тада само 27 година.
Као фудбалер је са СК Југославија освојио две титуле првака (1924. и 1925.). За осам година играња одиграо је 252 утакмице и постигао чак 331 гол. Био је познат по изузетно јаком шуту и већину голова постигао снажно шутирају из свих позиција. Касније су далеко познатијег Бору Костића легендарног голгетера Црвене звезде старији Београђани поредили са Јовановићем.
Нажалост Жена није био дугог века. Погинуо је у ноћи између првог и другог јуна 1936. године у саобраћајној несрећи када се враћао са прославе 25 година постојања БСК-a. Несрећа се догодила у Немањиној улици и само је он погинуо на лицу места. Ни рођена сестра Жене, Емилија репрезентативка Југославије у хазени није била дугог века. И Драган и Емилија су отишли са овог света млади. Он у саобраћајној несрећи, а она је умрла од тифуса у Београду уочи Другог светског рата. Обоје их је надживела мајка која је шестоаприлско бомбардовање дочекала у Београду.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.