Чак 455 званица било је на рођендану Владе Стевановића и сви су трчали 10 километара од ресторана „Венеција“ у Земуну до ушћа Саве у Дунав и назад. Није ни чудо, јер је реч о једном од најстаријих активних дугопругаша у Европи. Било је то велико славље краљице спортова у коме је у центру пажње био човек рођен 21. марта 1934.
– Нисам ово очекивао – зачудио се искрено Влада Стевановић на почетку интервјуа за „Журнал“.
Како чујемо, кад је број пријављених учесника прешао 200 рекли сте организаторима да одустану од свега?
– Па јесам, мислио сам да ће доћи 20–так људи. Међутим, људи из Српског тима за изазове на челу с Александром Андрејићем, направили су од овога свечаност, која је можда и превелика кад сам ја у питању.
Кад сте почели с трчањем?
– Имао сам 55 година.
Припремали сте се за активну пензију?
– Не, него сасвим случајно. Учествовао сам на другом Београдском маратону, али сам се определио за пет километара. Ни стартни број нисам имао. Рекао сам себи да ћу завршити, макар ме однели кући.
Да ли сте се учланили у неки клуб после тога?
– Формиран је у то време Ветеран Београд, па сам постао њихов члан.
Јесте ли имали тренера?
– Вежбао сам по мом осећају. Кад су дуже трке биле у плану више бих трчао и обрнуто.
Колико је трка до сад било?
– Имам девет истрчаних маратона. Лични рекорд од 3:55 сати остварио сам у Новом Саду. Прешао сам 145 полумаратона, а најбржи је био у Београду – 1:43.
Кад је то било?
– У првих пет–шест година. Завршио сам 30 триатлона, много трка на пет километара, па сам трчао стипл, такмичио се у ходању, а на планинском трчању имам и европске и светске медаље у својим старосним категоријама. Једном сам на ултрамаратону 100 километара прешао за 12 сати.
Шта вас је одржало толико дуго у тркама?
– Најпре да кажем да је мене трчање одржало тако дуго у животу, па могу свима да препоручим да то чине макар почели касније као ја. Чак сам и здравствене проблеме, као спондилозу и бај-пас стављен 2014. године пребродио лакше баш зато што трчим. Стекао сам многе ривале и пријатеље, а сви су ме одржавали у жељи да трчим.
Ко вам је био највећи конкурент?
– Милоје Андрић, док није преминуо 2018. Старији је две године, али је био бржи.
Прошле године сте завршили 21,1 километар у Београду?
– Јесам, али више нећу трчати ту деоницу, већ највише 10 километара. Повредио сам колено.
Није трчао ни јуче на слављу већ госте на јединственој свечаности испраћао на пут па дочекивао на циљу као прави домаћин. По равној асфалтној стази и сунчаном времену (21 степен), најпре су стигла тројица мушкараца: Денис Фируловић (37:18 минута), Филип Милановић и Никола Шкиљевић, а нешто касније и прве три даме: Бојана Павловић, Ивана Ивановић, Катарина Кузман...
И као на сваком правом слављу, било је торти, овога пута – 10. Краљица спортова је имала истински рођендан трчања.
НЕВЕНА „ГИНИСОВКА“ У СКЛЕКОВИМА
Сви учесници „деда Владине рођенданске трке“ добили су медаље с његовим ликом. У оквиру прославе било је и такмичење на коме је Невена Милошевић срушила сопствени и Гинисов рекорд у броју склекова урађених за 60 минута са 1.232 на 1.490.
– Желела сам да поклоним овај резултат деда Влади за рођендан. Иначе се спремам за рекорд у згибовима, па је ово било успут – рекла је Невена.
НИКОЛИЋ И ЈЕВРЕМОВИЋ ХЕРОЈИ ЧОВЕЧНОСТИ
Доделили су домаћини и низ признања, а најзначајнија су им била два – Херој човечности.
Једно је додељено Дејану Николићу, а друго Небојши Јевремовићу.
Витезови су: Влада Стевановић, Невена Милошевић, Ђорђе Живановић, Иван Мишкељин, Слађа Радовановић, Никола Милошевић, Немања Милошевић и Слободан Јотић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
