Čak 455 zvanica bilo je na rođendanu Vlade Stevanovića i svi su trčali 10 kilometara od restorana „Venecija“ u Zemunu do ušća Save u Dunav i nazad. Nije ni čudo, jer je reč o jednom od najstarijih aktivnih dugoprugaša u Evropi. Bilo je to veliko slavlje kraljice sportova u kome je u centru pažnje bio čovek rođen 21. marta 1934.
– Nisam ovo očekivao – začudio se iskreno Vlada Stevanović na početku intervjua za „Žurnal“.
Kako čujemo, kad je broj prijavljenih učesnika prešao 200 rekli ste organizatorima da odustanu od svega?
– Pa jesam, mislio sam da će doći 20–tak ljudi. Međutim, ljudi iz Srpskog tima za izazove na čelu s Aleksandrom Andrejićem, napravili su od ovoga svečanost, koja je možda i prevelika kad sam ja u pitanju.
Kad ste počeli s trčanjem?
– Imao sam 55 godina.
Pripremali ste se za aktivnu penziju?
– Ne, nego sasvim slučajno. Učestvovao sam na drugom Beogradskom maratonu, ali sam se opredelio za pet kilometara. Ni startni broj nisam imao. Rekao sam sebi da ću završiti, makar me odneli kući.
Da li ste se učlanili u neki klub posle toga?
– Formiran je u to vreme Veteran Beograd, pa sam postao njihov član.
Jeste li imali trenera?
– Vežbao sam po mom osećaju. Kad su duže trke bile u planu više bih trčao i obrnuto.
Koliko je trka do sad bilo?
– Imam devet istrčanih maratona. Lični rekord od 3:55 sati ostvario sam u Novom Sadu. Prešao sam 145 polumaratona, a najbrži je bio u Beogradu – 1:43.
Kad je to bilo?
– U prvih pet–šest godina. Završio sam 30 triatlona, mnogo trka na pet kilometara, pa sam trčao stipl, takmičio se u hodanju, a na planinskom trčanju imam i evropske i svetske medalje u svojim starosnim kategorijama. Jednom sam na ultramaratonu 100 kilometara prešao za 12 sati.
Šta vas je održalo toliko dugo u trkama?
– Najpre da kažem da je mene trčanje održalo tako dugo u životu, pa mogu svima da preporučim da to čine makar počeli kasnije kao ja. Čak sam i zdravstvene probleme, kao spondilozu i baj-pas stavljen 2014. godine prebrodio lakše baš zato što trčim. Stekao sam mnoge rivale i prijatelje, a svi su me održavali u želji da trčim.
Ko vam je bio najveći konkurent?
– Miloje Andrić, dok nije preminuo 2018. Stariji je dve godine, ali je bio brži.
Prošle godine ste završili 21,1 kilometar u Beogradu?
– Jesam, ali više neću trčati tu deonicu, već najviše 10 kilometara. Povredio sam koleno.
Nije trčao ni juče na slavlju već goste na jedinstvenoj svečanosti ispraćao na put pa dočekivao na cilju kao pravi domaćin. Po ravnoj asfaltnoj stazi i sunčanom vremenu (21 stepen), najpre su stigla trojica muškaraca: Denis Firulović (37:18 minuta), Filip Milanović i Nikola Škiljević, a nešto kasnije i prve tri dame: Bojana Pavlović, Ivana Ivanović, Katarina Kuzman...
I kao na svakom pravom slavlju, bilo je torti, ovoga puta – 10. Kraljica sportova je imala istinski rođendan trčanja.
NEVENA „GINISOVKA“ U SKLEKOVIMA
Svi učesnici „deda Vladine rođendanske trke“ dobili su medalje s njegovim likom. U okviru proslave bilo je i takmičenje na kome je Nevena Milošević srušila sopstveni i Ginisov rekord u broju sklekova urađenih za 60 minuta sa 1.232 na 1.490.
– Želela sam da poklonim ovaj rezultat deda Vladi za rođendan. Inače se spremam za rekord u zgibovima, pa je ovo bilo usput – rekla je Nevena.
NIKOLIĆ I JEVREMOVIĆ HEROJI ČOVEČNOSTI
Dodelili su domaćini i niz priznanja, a najznačajnija su im bila dva – Heroj čovečnosti.
Jedno je dodeljeno Dejanu Nikoliću, a drugo Nebojši Jevremoviću.
Vitezovi su: Vlada Stevanović, Nevena Milošević, Đorđe Živanović, Ivan Miškeljin, Slađa Radovanović, Nikola Milošević, Nemanja Milošević i Slobodan Jotić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
