Јована Ристић: Репрезентација мисао од првог гола

Окупио је Урош Брегар женску репрезентацију Србије на последњим припремама пред квалификационе утакмице за одлазак на Европско првенство, наредне године.

Одредио је наш стратег, за најважније утакмице у квалификацијама са Бугарском и Турском, знатно подмлађен тим у односу на претходни период, али срчан, борбен и храбар. Скупу тих сјајних играчица овог пута ће се прикључити и дати посебну ноту још једна фантастична девојка, Јована Ристић. Дугогодишњи капитен Црвене звезде и један од најлуциднијих средњих бекова у лиги, после пионирске, кадетске и јуниорске селекције, коначно ће обући и дрес сениорског тима.

- Прошло је тачно десет година од мог првог доласка у репрезентацију, тада пионирску, а ево деценију касније сам дошла и у најјачи наш тим. Све је почело 2014. на Гочу и драго ми је што смо се после неког времена опет среле, спремне да поново градимо нешто добро – рекла је Јована Ристић на почетку разговора.

Кад се осврне иза себе, може се рећи да је ова Београђанка имала школски пример каријере и на крају досањала сан позивом за сениорски тим.

- Изненађујућа, али заиста прелепа вест. Мислим да је сувишно и говорити шта за једног спортисту представља позив у национални тим. Од првог дана кад узмете лопту, првог гола који постигнете, у глави имате само једну мисао – репрезентација. Химна, застава и дрес са државним грбом не могу да се пореде ни са чим. Нека сасвим друга осећања су присутна.

Добили сте шансу пред најважније мечеве за пласман на Европско првенство?

- Спремна сам и максимално фокусирана на све изазове који ме чекају. Посвећено радим све у животу и увек са пуно љубави, тако ће бити и сад. Драго ми је што сам добила шансу у овом тренутку, свесна сам да је све на мени и верујем да ћу искористити указано поверење.

Да ли имате трему пред старт припрема?

- Искрено, само позитивну, заправо је више неко ишчекивање, али сматрам да је то нормално. Једва сам чекала да почну припреме и сигурна сам да ће све нестати кад први пут са овим тимом одрадим тренинг. Допада ми се начин на који Урош Брегар ради, чула сам све најбоље о њему, тако да нећу имати проблем са прилагођавањем.

Да ли се може рећи да је позив у репрезентацију досадашња круна каријере?

- Да, јер до сада ми ништа није причинило толико велику радост. После освојеног Купа са Црвеном звездом, што је друга врста емоције, ово је нешто специфичније. После свих млађих категорија које сам прошла, дошао је тренутак за надоградњу.

Били сте на прагу репрезентације, али су Вас повреде омеле да раније дебитујете?

- Имала сам јако тежак период, али је то сад иза мене, фокусирана сам само на оно што следи. Оперисала сам предњи укрштени лигамент, опоравак је дуго трајао, било је болно, али већ после неколико дана сам одлучила да нема простора за туговање. Почела сам да радим на себи, опоравку, са само једном жељом - да се што пре вратим.

И таман кад сте се опоравили од тешке повреде, уследили су нови ударци?

- Најпре ми је пукло ребро и поново сам морала да паузирам, а онда је стигло и запаљење уха, па пуцање листа... Читава сезона је прошла са препрекама, али надам се да је круг затворен и да иду лепши дани.

Колико је тешко младом спортисти да се врати, пре свега на психолошком плану, после свих тих повреда?

- Искрено, није ми било толико тешко, јер сам константно размишљала само да се вратим на терен. Нисам ни једног тренутка помислила да се повучем, предам, то не личи на мене. Иако сам имала једну од најтежих повреда у спорту, нисам желела да одустанем.

Ваша генерација 2000. је важила за једну од најталентованијих у последње време, а сад је поново на окупу?

- Драго ми је што смо сад поново ту, и тад као девојчице смо биле сложне, биле смо тим, права екипа. Увек ћу памтити та окупљања и дружења, имаћемо ових дана прилику и да их се присетимо. Поред чињенице да су све те девојке добре играчице, ми смо заиста увек деловале као екипа. Драго ми је што се после толико времена налазимо на истом месту, заједно. Све о чему смо маштале као мале, сад имамо шансу да остваримо.

Јована Ристић је у даху наставила:

- Надам се да ћемо низати нове успехе. Знам већину девојака, нећу имати проблем са уклапањем у тим. Причала сам са неким играчицама и све су ми рекле да је атмосфера одлична, да се добро ради, да дишу као једна.

Једна сте од ретких играчица која подједнако добро може да одигра у оба правца, да ли више волите напад или одбрану?

- Не могу да одвајам, волим их подједнако. Мислим да данас играч мора да буде комплетан, игра се брз и модеран рукомет, захтеван додуше, па нема много простора за комбиновање. Све креће од одбране и ако је тај сегмент на нивоу, онда ни у нападу неће бити великих проблема. Као средњи бек волим организацију игре, уживам у томе, али сваки добар напад иде из добре одбране.

Да ли су вам дражи асистенција или гол?

- Кажу кад направите асистенцију два играча су срећна, тако да би то био и мој одговор.

Где видите себе за неколико година?

- Волела бих да то буде у Лиги шампиона, међу најбољим екипама Европе. Што се тиче државног тима, волела бих да ово буде само први корак у даљој репрезентативној каријери, да са овим девојкама заједно корачам још дуго, у нове успехе и победе – закључила је Јована Ристић.