Мота води у Лигу шампиона

Болоња је прошлу сезону у Серији А завршила на деветом месту, ове сезоне се најозбиљније бори за место које директно води у Лигу шампиона.

Не тако давно, клуб из Емилија-Ромање четири године таворио је у Серији Б – где је избачен 2015. због финансијских проблема – потом се вратио у елиту, а наредне сезоне ћемо га, можда, гледати и у европској елити.

Иначе је овај клуб, основан пре 114 година, у елитном рангу засад провео 77 сезона, у Серији Б 12, а Серији Ц три сезоне, с обзиром да се фудбал на Чизми професионално игра 92 године. Седам пута била је шампион Серије А (последњи пут далеке 1964), а у витринама има и европски трофеј, Интертото куп (не тако далеке 1998), с тим да је изгубио финале овог такмичење 2002, а то је био и последњи излет у Европу.

Најзаслужнији за данашњи успех су газда Џо Сапуто, који је преузео узде 2014. и његова десна рука, технички директор Ђовани Сартори, који је направио пре тога чудо у Аталанти. Препородили су клуб финансијски, темеље тиму поставио је Синиша Михајловић, а његовим путем наставио је и додатно га обогатио Тијаго Мота. Реално, Мота до доласка на ову клупу није био много цењен као стручњак, од кад је препородио Болоњу помиње се као опција кад год се спрема смена тренера, па чак и у највећим клубовима типа Барселона и Јувентус.

Мота је од тима састављеног од интернационалаца са разних страна света направио пре свега, како кажу у Италији, „радну јединицу” и потпуно оправдао поверење које му је указао Сапуто септембра 2022. Пре тога био је најпознатији као везиста Барселоне, Интера и Пари сен Жермена, није био много запажен као тренер Светаца (омладинаца), Ђенове и Специје…

Али, онда су се коцкице 41-годишњег натурализованог Италијана рођеног у Бразилу сложиле, а рецепт једноставне, али надасве борбене игре – коју је примењивао и као фудбалер - итекако почиње да се исплаћује.

Ове сезоне није никаво чудо што су његови пулени укључени у борбу, ако не баш за Скудето, онда за позиције три и четири које воде у Лигу шампиона, а колико озбиљно стоје на терену демонстрира, рецимо, то што нису поражени на Ђузеппе Меаци ни од водећег Интера ни од другопласираног Милана. 

Болоња је трећа најуспешнија по питању примљених голова после 29 кола, а то што у овом тиму нема великих звезда никоме не смета, најмање навијачима, а због тога шкотски везиста Луис Фергусон и холандски нападач Џошуа Зиркзе - који су заједно постигли 16 голова и уписали шест асистенција, па су најучинковитији у тиму - нимало не пате.

Иначе је Фергусон процветао од доласка Моте, па је у међувремену чак постао капитен, а нема сумње да је успешно надоместио одлазак на позајмицу у Интер најбољег стрелца Марка Арнаутовића.

Мота је најзаслужнији и за процват бившег дефанзивца Роме Рикарда Калафијорија, који је проиграо од кад је пребачен са места бека на позицију штопера; крило Рикардо Орсолини увек је био поуздан, а поготово сад; везиста Интера на позајмици Ђовани Фабијан, млади репрезентативац Италије, одлично се уклопио; пољски голман Лукас Скорупски, холандски штопер Сем Беукема, швајцарски везиста Ремо Фројлер можда нису атрактивни, али су веома поуздани, ту је и Алексис Салемакерс итд, док наш штопер Михајло Илић дефинитивно представља будућност клуба. 

И распоред до краја, може се рећи, релативно иде на руку Болоњи, чекају је дуели са дављеницима, Салернитаном и Фрозинонеом, мада су ту и мегдани са Ромом, Наполијем и Јувентусом.