Mota vodi u Ligu šampiona

Bolonja je prošlu sezonu u Seriji A završila na devetom mestu, ove sezone se najozbiljnije bori za mesto koje direktno vodi u Ligu šampiona.

Ne tako davno, klub iz Emilija-Romanje četiri godine tavorio je u Seriji B – gde je izbačen 2015. zbog finansijskih problema – potom se vratio u elitu, a naredne sezone ćemo ga, možda, gledati i u evropskoj eliti.

Inače je ovaj klub, osnovan pre 114 godina, u elitnom rangu zasad proveo 77 sezona, u Seriji B 12, a Seriji C tri sezone, s obzirom da se fudbal na Čizmi profesionalno igra 92 godine. Sedam puta bila je šampion Serije A (poslednji put daleke 1964), a u vitrinama ima i evropski trofej, Intertoto kup (ne tako daleke 1998), s tim da je izgubio finale ovog takmičenje 2002, a to je bio i poslednji izlet u Evropu.

Najzaslužniji za današnji uspeh su gazda Džo Saputo, koji je preuzeo uzde 2014. i njegova desna ruka, tehnički direktor Đovani Sartori, koji je napravio pre toga čudo u Atalanti. Preporodili su klub finansijski, temelje timu postavio je Siniša Mihajlović, a njegovim putem nastavio je i dodatno ga obogatio Tijago Mota. Realno, Mota do dolaska na ovu klupu nije bio mnogo cenjen kao stručnjak, od kad je preporodio Bolonju pominje se kao opcija kad god se sprema smena trenera, pa čak i u najvećim klubovima tipa Barselona i Juventus.

Mota je od tima sastavljenog od internacionalaca sa raznih strana sveta napravio pre svega, kako kažu u Italiji, „radnu jedinicu” i potpuno opravdao poverenje koje mu je ukazao Saputo septembra 2022. Pre toga bio je najpoznatiji kao vezista Barselone, Intera i Pari sen Žermena, nije bio mnogo zapažen kao trener Svetaca (omladinaca), Đenove i Specije…

Ali, onda su se kockice 41-godišnjeg naturalizovanog Italijana rođenog u Brazilu složile, a recept jednostavne, ali nadasve borbene igre – koju je primenjivao i kao fudbaler - itekako počinje da se isplaćuje.

Ove sezone nije nikavo čudo što su njegovi puleni uključeni u borbu, ako ne baš za Skudeto, onda za pozicije tri i četiri koje vode u Ligu šampiona, a koliko ozbiljno stoje na terenu demonstrira, recimo, to što nisu poraženi na Đuzeppe Meaci ni od vodećeg Intera ni od drugoplasiranog Milana. 

Bolonja je treća najuspešnija po pitanju primljenih golova posle 29 kola, a to što u ovom timu nema velikih zvezda nikome ne smeta, najmanje navijačima, a zbog toga škotski vezista Luis Ferguson i holandski napadač Džošua Zirkze - koji su zajedno postigli 16 golova i upisali šest asistencija, pa su najučinkovitiji u timu - nimalo ne pate.

Inače je Ferguson procvetao od dolaska Mote, pa je u međuvremenu čak postao kapiten, a nema sumnje da je uspešno nadomestio odlazak na pozajmicu u Inter najboljeg strelca Marka Arnautovića.

Mota je najzaslužniji i za procvat bivšeg defanzivca Rome Rikarda Kalafijorija, koji je proigrao od kad je prebačen sa mesta beka na poziciju štopera; krilo Rikardo Orsolini uvek je bio pouzdan, a pogotovo sad; vezista Intera na pozajmici Đovani Fabijan, mladi reprezentativac Italije, odlično se uklopio; poljski golman Lukas Skorupski, holandski štoper Sem Beukema, švajcarski vezista Remo Frojler možda nisu atraktivni, ali su veoma pouzdani, tu je i Aleksis Salemakers itd, dok naš štoper Mihajlo Ilić definitivno predstavlja budućnost kluba. 

I raspored do kraja, može se reći, relativno ide na ruku Bolonji, čekaju je dueli sa davljenicima, Salernitanom i Frozinoneom, mada su tu i megdani sa Romom, Napolijem i Juventusom.