Серија / ситком „Дерби у кафани Аутокоманда”, екранизовано / романсирана верзија култне књиге „Дерби” Драгише Ковачевића (првенца на сценарио!), кроз глумачке партитуре и шармантно изрежиран (Ивица Видановић) сукоб Слободана Нинковића (заставник Миле) и Миленка Павлова (полицајац Раша) аутентично дочарава вечити ривалитет Партизана и Црвене звезде и, после 60 епизода креира консензус, није „хит за једно лето”.
Почевши од пролога:
„У нашу породичну кафану деценијама су свраћали важни људи, једино Тито није долазио. Овде се редовно окупљају и навијачи Звезде и Партизана. Међу сталним гостима су и двојица пријатеља из младости: заставник прве класе у пензији Миле, он је партизановац, а милицајац, такође у пензији, Раша, он је звездаш.
Те представљања главних ликова:
„Милоје, Миле Ракић одрастао је у новобеоградским блоковима. За њега су закон: породица, посао и Партизан. Његова супруга је из мешовитог брака, таст је звездаш. Срећно су живели у Југославији и данас жале за бившом државом, нагињу ка Европској унији. Милетови су били комунисти.”
НИНКОВИЋ: Снимање серије представљало ми је вишеструко уживање: волим спорт и фудбал, Партизан – наравно! Драгиша је квалитетно сакупио и припремио грађу, па дао нама да се „играмо”. Био сам на свом терену!
„Радосав Раша Павловић одрастао је на Душановцу, тик уз Маринкову бару. Окорели је звездаш. Пуна су му уста Србије и Русије. Иако је био милицајац у бившем режиму, потиче из фамилије која је била за краља. Стриц му је заглавио Голи оток. Његова парола је 'Србија, никад Југославија'.”
ПАВЛОВ: Отац ми је радио у Индустрији мотора Раковица и водио ме на утакмице. Далеко памтим! Рекао сам, својевремено, чика Рајку Митићу: гледао сам ваш последњи меч, мислим да су биле старе трибине и да сте играли с Вележом. А, прва Звездина звезда ће: „Кол'ко имаш година?” Немам појма, био сам мали. Звездаши вичу: „Ено га Рајко”, само се сећам те слике...
НИНКОВИЋ: Раније сам много више био у Хумској, сад... такво је време. Не због успеха / неуспеха, мало је то изгубило своје основно – спорт треба да служи за дружење, забаву, никако да се људи због тога раздвајају.
Уводну шпицу серије изузетно гледане на ТВ Арени спорт заокружио је „модератор” (Бранислав Зеремски):
„Упркос свим разликама, Раша и Миле су вишедеценијски пријатељи и кумови. Свађају се, расправљају, али се поштују и воле. Ја сам Миодраг Симић, зову ме Џони, власник сам кафане Аутокоманда коју је од 1937. држао мој деда Гвозден, па мој отац Тадија, од кога сам је ја наследио. Навијам за ОФК Београд.”
У сценарио сте се, што би се рекло, заљубили на „кеца”?
ПАВЛОВ: Легао је к'о д... на ношу, ха, ха...
НИНКОВИЋ: Драгиша се изненадио колико сам у материји, лакнуло му је, у неку руку. Миленко прати све, али не баш толико као ја: „Лако је теби, ти си гледао и све знаш, ја морам да учим”. Снимали смо по три епизоде дневно, некад и четири. Шездесет за 27 дана!
ПАВЛОВ: Бода је праави партизановац, загрижен, бре! Све памти, само погледа текст: „А, ха, знам!” Чекај, бре, да ја видим о чему се ради.
„Дерби у кафани Аутокоманда” крцат је духовитошћу, што је, јел'те, ваш фах?
ПАВЛОВ: То је битно: гледаће серију и они што не воле, или не разумеју фудбал!
Добро су „извучени” ликови, нас двојица - на супротним странама, али – кумови.
НИНКОВИЋ: Ривалитет партизановаца и звездаша одувек је присутан, некад, показаће и серија – било је то још духовитије, смисленије...
Омаж српској институцији, у премијерном серијалу са акцентом на нека лепша времена, садржи и едукативну улогу, уз допринос, поред Раше, Милета и Џонија, конобарица – Јеле (Снежана Савић) и Анчи (Тара Милутиновић, унука Милоша – Плаве чигре)?
НИНКОВИЋ: Бане – офковац, нека је врста таса на ваги, смиривао је ствари, држао равнотежу... Снежа и Тара – сјајне! Ковачевић је инсистирао на историјском делу, са старијим играчима. Био сам на већини тих утакмица, сведок великих победа и пораза. Кад славимо – лепо је, изгубимо – и није, али та врста незадовољства никад не сме да повуче неке друге ствари.
ПАВЛОВ: Та Анчи је, на пример, одлична, само гледа у телефон и гугла... Зашто? То је потпуно нова, отуђена генерација, незаинтересована за све. Фудбал? Нема појма!
Посебну димензију ситкому даривали су „епизодисти”: Бјековић, Тумбаковић, Ћурковић, Петрић... (Партизан), Џајић, Пижон, Савић, Шестић, Пикси, Мркела, Маравић... (Црвена звезда)?
НИНКОВИЋ: С Тумбом сам се виђао и ван стадиона: даса! Па, Ранко Стојић, господин са стилом... Џајић ме је купио потпуно, увек сам ценио његове играчке квалитете, али овако, приватно... Живаљевића, рецимо, нисам познавао, кад... Супер! Па, Пикси... Дујковић и Иванчевић у једној епизоди поклонили су нам дресове. Сви су били врло интересантни!
ПАВЛОВ: Џају, открићу вам, знам од раније – из Уба и с Карабурме. Отуд: Драгане, извини, морам да те питам кад се укључе камере... играо си с Пелеом, Еузебио ти је дао дрес, од „овог” си добио сат, био си у тиму света... Ту су Меси, Роналдо, молим те одговори - ко је за тебе најбољи на планети? А, Џаја: „Па, ја!” Добро, то је међу нама... „Океј, Пеле!” С Дулетом је била сјајна сцена – кад ја падам у несвест, Бода баца воду на мене, из лавора... Савић је, иначе, импровизовао, зезао се, дружили смо се у Убу, звао ме је „коуч”, долазио на све премијере. Радио сам тамо много представа, чак сам и почасни грађанин! Знам му и брата Драгана, кума Пижона...
Је ли Бјековић дао регуларан гол у Љубљани?
ПАВЛОВ: Па, зар га нисте чули: „Гол је био регуларан, 'ајд здраво!”
НИНКОВИЋ: Све је било апсолутно чисто, хе, хе... Дотакли смо се и оне утакмице с Хајдуком, кад је била вариола вера: водимо 3:0, прекид због неког фаула и – 3:4?
Раша / Миле вас нервира, али га волите?
НИНКОВИЋ: Кумови! Имам одличне другаре – звездаше. Невероватно ми је да људи данас те ствари користе за мени нејасно обрачунавање, препуцавање, доказивање...
Које пецкање из комшијског табора највише вам диже косу?
ПАВЛОВ: Шта год да каже, скачем – одбрана! Редитељ Ивица и кад завршимо текст остави камеру укљученом... Макљажа! Зеремски, офковац, врти причу – да смо им крали играче. Једном, договоримо се и направимо савез против Боде... Бане је, иначе, врло прецизан, ал' кад се надовезао на моје Милету „фолирант” – изненађење!
НИНКОВИЋ: Немам намеру да дајем дефиниције, али постоји разлика између партизановаца и звездаша. Њима је битнији резултат, ми више гледамо на то како играмо. Девиза „За Партизан се не навија, Партизан се воли” потпуно је тачна. Код њих је то мало другачије...
Која вам је жаока најдража при зачикивању вечитог ривала?
ПАВЛОВ: Кад поменем др Ацу Обрадовића... Па, Бари, нон-стоп их нервира! Има у тексту кад кажем: на ваш стадион се иде само на задушнице и кад Звезда гостује.
НИНКОВИЋ: Да, тај Бари стварно је био успех невиђен, кад су узели Куп шампиона. Они кажу – лигу, не – то је био куп! Много се мање играло... Ми смо се први пласирали у Лигу шампиона, играли двапут... Имамо и другу страну, везану за баскет... Равнотежа.
Како гледате на актуелну трку Црвене звезде и Партизана: ко ће да буде шампион?
НИНКОВИЋ: Хм... 'Ајде видећемо. Волео бих да то буде Партизан, ал'... Нико није очекивао, то је ишло, ишло, ишло... и догоде се киксеви, мало нелогични, да не улазим сад у анализе.
ПАВЛОВ: Пратим мало, видим да се променила табела... Па, нема ни преноса... За прву епизоду морао сам да идем код кума! Не Боде, правог – Драгана Јеремића, из Народног позоришта, загриженог партизановца. Информишем га, зато, о кошарци, пошаљем – победио Партизан, он – бравооо, ја – ј... га, изгубисте за пар поена. Волим и турски фудбал, лете кости! И, немачки, тркачи, додуше, све на исту шему. И... Ал Хилал, наравно, Бодиног Смедеревца – Митровића. „Луд” је, човек чудо!
Завршимо с одјавном песмом...
ИВАНА ПЕТЕРС И МИЛЕНКО ПАВЛОВ: Пале се звезде к'о лампиони, стадион од наше песме звони, црвено-бели су шампиони!
ЗОРАНА ПАВИЋ И СЛОБОДАН НИНКОВИЋ: Лопта је најлепше небеско тело, наша је застава к'о небо цело, све што је најбоље је црно-бело!
БОРОТА ШЕСТИЋУ: АЛ' ТИ ЈЕ ФАЗОН!
Анегдота са снимања – на претек!
- Бода и ја се свађамо како је је Шестић дао гол Бороти, улази у кадар Шеле, ал' не иде му с текстом, није добро са здрављем... Загрлим га: само ми шутни лопту! Душко Јакшић, офковац, испричао ми је својевремено да је Борота рекао: „У, ал' ти је фазон”, а Шеле: „Боли ме д..., дао сам гол!” Ал' ти је фазон!
БРОЗ И ЈОВАНКА
Кад је први пут у кадар ушетала Снежана Савић – иста Јованка Броз?
- А кад сам рекао: наша Јела пева исто као Снежа Савић – смеје се Павлов.
Партизановце нон-стоп прозивате за Тита, ал' управо ви имате запажену монодраму са улогом маршала?
- Играо сам га сатирично, духовито... Миша Николић је написао текст, молио сам га годинама.
НИНКОВИЋ И ЗВЕЗДАШИ
Господине Нинковићу, да ли сте волели Партизановог бисера и вашег презимењака Николу, од милоште - Џигија?
- Како да не?!
Примећује ли се у серији да су сценариста и редитељ звездаши?
- Драгиша је показао фантастичну толеранцију, Ивица све прихватио, али је приказивао кроз смех да му неке ствари нису пријатне. Нема везе, урадио је добар посао.
КОВАЧЕВИЋ: ВЕЋ РАДИМ НА НАСТАВКУ!
Драгиша Ковачевић не крије задовољство што је култни „Дерби” (четири књиге!) с папира заживео и на ТВ екрану!
- На наговор пријатеља урадио сам оно што досад нисам – написао сценарио. Ово је врста омажа људима који су створили дерби, институцију. У нашој земљи све се мењало од 1947. наовамо, само је он успео да преживи.
Серија се, експресно, уселила у срца и домове?
- Звали су ме је унук Рајка Митића, синови Лазе Радовића, Владице Поповића, Бранка Нешовића... Схватили су колико је ово значајно: да остане за времена много другачија у односу кад је дерби наста(ја)о.
Глумци – за десетку?
- Не треба им сценарио, могу сами да се „свађају”! Овако разговарају звездаш и партизановац од 1947, мењају се генерације и људи, ал' приче - исте. Углавном сам их романтизовао, догађаји су 99 одсто истинити, мало сам улепшао. Двадесет и нешто година на Студију Б водио сам „Треће полувреме”, прошли су сви - од Бобека и Митића, Шекуларца, Галића, Шошкића, Шијаковића, Нешовића... Е, те приче ставио сам у уста глумцима.
„Раја” се пита: кад ће наставак?
- Већ радим! Имамо интересовање из Македоније, Црне Горе, Републике Српске, емитоваће се и тамо серија, има играча с тих поднебља. Једина мањкавост: што људи у Звезди и Партизану не схватају колико је битан вечити дерби, да је ово неко друго време – било би нормално да буду копродуценти, ово је прича о њима.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
