Еуфорија је у септембру завладала Новим Пазаром. Долазак Адема Љајића, Сејдуба Суме па и Марка Шћеповића, громогласно је одјекнуо у нашој јавности. Сви су веровали да ће са тим играчима клуб из града на обалама Јошанице и Рашке бити кандидат за пласман на европску сцену. Тако се и чинило током и на крају јесени. Сад, треба да се догоди чудо па да Пазарци играју у плеј-офу, а не у плеј-ауту.
Незадовољни су били челници клуба по завршетку јесењег дела првенства, па су тад отпустили и другог тренера Синишу Добрашиновића. У међувремену је отпуштен и Игор Матић, јер је екипу и довео надомак доигравања са слабијима.
Нови Пазар је заправо, најбољи пример да имена играча не гарантују успехе. Можда је важније имати доброг тренера, план, стратегију... Нема Раднички 1923 из Крагујевца боље фудбалере од ривала из истог региона, али је довео одличног тренера (Феђу Дудића) у периоду кад му је важно било да побегне са дна. Слични су примери Младости, делимично и Напретка. Лучанци и Крушевљани нису пунили стадион на тренингу и дочекивали појачања, као Пазарци Љајића и Суму, а остварују боље резултате. Тим се, једноставно, не прави преко ноћи и мајсторије једног играча као Адема у уторак, нису довољне за тријумф против квалитетнијег тима.
Стварање компактне и успешне екипе је дуготрајан процес. Захтева промишљеност, стрпљење и поверење бар у једног од тројице тренера, јер кад дође и четврти онда играчи већ забораве како је било код првог и другог.
Фудбал је одавно постао наука, у озбиљним државама и системима ривала анализира тим људи, постоје тренери за сваку линију. Мало ко у Србији има услове да тако ради, али свакако да не сме да буде препуштен стихији и узда се само у имена играча. Најважније је заправо, научити из грешака, сачувати екипу на окупу дуже време и искористити наредну прилику за веће подухвате. Ништа није толико лоше да не може да се исправи, само је потребна челична воља и добар план.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
