Euforija je u septembru zavladala Novim Pazarom. Dolazak Adema Ljajića, Sejduba Sume pa i Marka Šćepovića, gromoglasno je odjeknuo u našoj javnosti. Svi su verovali da će sa tim igračima klub iz grada na obalama Jošanice i Raške biti kandidat za plasman na evropsku scenu. Tako se i činilo tokom i na kraju jeseni. Sad, treba da se dogodi čudo pa da Pazarci igraju u plej-ofu, a ne u plej-autu.
Nezadovoljni su bili čelnici kluba po završetku jesenjeg dela prvenstva, pa su tad otpustili i drugog trenera Sinišu Dobrašinovića. U međuvremenu je otpušten i Igor Matić, jer je ekipu i doveo nadomak doigravanja sa slabijima.
Novi Pazar je zapravo, najbolji primer da imena igrača ne garantuju uspehe. Možda je važnije imati dobrog trenera, plan, strategiju... Nema Radnički 1923 iz Kragujevca bolje fudbalere od rivala iz istog regiona, ali je doveo odličnog trenera (Feđu Dudića) u periodu kad mu je važno bilo da pobegne sa dna. Slični su primeri Mladosti, delimično i Napretka. Lučanci i Kruševljani nisu punili stadion na treningu i dočekivali pojačanja, kao Pazarci Ljajića i Sumu, a ostvaruju bolje rezultate. Tim se, jednostavno, ne pravi preko noći i majstorije jednog igrača kao Adema u utorak, nisu dovoljne za trijumf protiv kvalitetnijeg tima.
Stvaranje kompaktne i uspešne ekipe je dugotrajan proces. Zahteva promišljenost, strpljenje i poverenje bar u jednog od trojice trenera, jer kad dođe i četvrti onda igrači već zaborave kako je bilo kod prvog i drugog.
Fudbal je odavno postao nauka, u ozbiljnim državama i sistemima rivala analizira tim ljudi, postoje treneri za svaku liniju. Malo ko u Srbiji ima uslove da tako radi, ali svakako da ne sme da bude prepušten stihiji i uzda se samo u imena igrača. Najvažnije je zapravo, naučiti iz grešaka, sačuvati ekipu na okupu duže vreme i iskoristiti narednu priliku za veće poduhvate. Ništa nije toliko loše da ne može da se ispravi, samo je potrebna čelična volja i dobar plan.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
