Мноштво утакмица Партизана су кроз дуга времена попримале епитет историјске, једна од на данашњи дан 1999. године. НАТО бомбе су падале на тло СР Југославије, бесомучно рушиле неимарска и културна наслеђа... Убијале децу и људе!
Не и пркос над бруталношћу најразвијенијих земаља света из недра и ногу фудбалера Партизана и АЕК-а, с душевном поруком – Зауставите рат, прекините бомбардовање!
Атињанима, отуд, капа до траве! Тад је требало акумулирати храброст, раширити ноздрве и груди; потом преко Будимпеште кренути у неизвесност и по живот ризичан Београд.
Трибине стадиона у Хумској су угостиле петнаестак хиљада овдашњих душа и педесетак из Грчке, пријатеља за сва времена. Њихов симболичан улазак на терен код резултата 1.1 био је знак за крај утакмице, председницима Мелисандису и Ћурковићу за почетак садње маслине подно источне трибине, тог древног симбола за вечно пријатељство клубова, народа. Држава.
Гол за Партизан је дело Матеје Кежмана, за АЕК – Париса Зубулиса.
Најинатнијој и најпркоснијој утакмици Партизана и АЕК-а икад, печат су ударили: Никола Дамјанац, Вук Рашовић, Бранко Савић, Милан Стојаноски, Александар Станојевић, Александар Вуковић, Владимир Ивић, Саша Илић, Ђорђе Томић, Ненад Бјековић, Матеја Кежман, Горан Тробок, Марјан Герасимовски, Игор Дуљај, Ивица Илиев, Дарко Тешовић, Золтан Сабо, Љубиша Ранковић и Горан Обрадовић.
Насупрот њима: Атмацидис, М. Михаилидис, К. Куркунас, Копицис, Костеноглу, Бабунски, Миловановић, Савевски, Касапис, Маладенис, Калицакис, Зубулис, Николаидис.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
