Сафет Сушић, рођен пре тачно 69 година у Завидовићима, припада галерији југословенских фудбалских великана, у „мору” доказа – Драган Стојковић, руковођен искуственом девизом као и „брдо” Југовића „Један је Папе”, наменио му је почасно место у свом идеалном тиму начичканом саиграчима - мајсторима!
„Књиге староставне” кажу – нико није имао такав почетак међу Плавима као врсни техничар кадар да се у континуитету поиграва с ривалима, зналац да на атрактиван начин тресе мреже и забављајући се с „бубамаром” доводи „рају” у екстазу. За репрезентацију СФРЈ дебитовао је 5. октобра 1977. против Мађарске у Будимпешти – с два гола! Потом, на гостовању Румунији у Букурешту ауторизовао хет-трик, те још двапут репризирао сценарио – у дуелу са Италијом у Загребу и, два месеца касније, Аргентином у Београду!
Сафет је, укључујући Светска првенства у Шпанији 1982. и Италији 1990. (стрелац против УАЕ), за репрезентацију одиграо 54 меча и зачинио их са 21 поготком. Мало ли је, у „оно” доба?!
Сушић, првог трка за лоптом у Криваји из Завидовића, у Првој лиги негдашње Југе играо је „само” (и то како!) за Сарајево: од 1973. до 1982 – 221 утакмица и 86 голова. Довољно да испунивши старосну квоту посвађа Интер и Торино и добије забрану једногодишњег трансфера у Италију?!
„Обрадовала” му се, стога, Француска, израстао је у легенду Пари Сен Жермена, дуго важио за најбољег странца који је обукао дрес Светаца. Био је, памте у граду под Ајфеловим торњем, Меси пре Месија, џиновских заслуга за куп 1983. и титулу 1986.
Папе, 2004. у избору УЕФА проглашен за најбољег фудбалера Босне и Херцеговине у претходних пола века, остварио је и богату тренерску каријеру, предводећи, између осталих, Кан, Истанбул, Ал Хилал, Коњу, Анкару, Аланију, Ахисар (Куп Турске 2018), те репрезентацију родне му земље (2009-2014) дарујући јој највећи успех – пласман на Мондијал 2014. у Бразилу (порази од Аргентине и Нигерије, савладан Иран).
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
