Ефес оголио Звезду

Ставила је Црвена звезда тачку на овосезонски наступ у Евролиги. Лоше, далеко од очекивања… Судећи по свему приказаном од почетка, али и у мечу против Ефеса, црвено-бели ће се ове сезоне, бар што се тиче најелитнијег такмичења, сећати са горчином.

А деловало је у последње време да се снага и воља враћају у редове Звезде. Претили су много већим зверкама од Ефеса, али превидели су да турски ривал нема други избор него да иде на све или ништа. Тако су и играли. Показали су зубе и карактер који их је заслужено одвео у доигравање за завршницу Евролиге. И јесте штета што на тој позицији сада није Партизан, али и што Звезда није пружила јачи отпор и што се погнуте главе вратила у Београд.

Ипак, свако је творац своје среће, а српски клубови имају на шта да се угледају када је Ефес у питању. Они нису дозволили да зависе од других. Оставили су срце на терену и Звезду далеко иза себе. Чак 45 поена далеко. Тиме су изабраници Јаниса Сферопулоса ушли међу рекордере. Додуше, оне негативне.

Када се подвуче црта, меч је био одраз сезоне. Почело је убедљивом победом над Асвелом, али већ од другог кола и меча са Жалгирисом кренули су проблеми. Порази су се низали, у међувремену после трећег дошло је и до промене тренера. Душка Ивановића заменио је Јанис Сферопулос баш пред први вечити дерби. Било је доста промена и у ростеру. На лето се правио тим достојан Евролиге, али у пракси није све ишло по зацртаном плану.

Шабаз Нејпир који је требало да буде појачање сезоне и узданица тима, није успео да се прилагоди и заигра на предвиђеном нивоу. Врло брзо је и напустио црвено-бели брод, већ крајем децембра. Ни Мајк Тоби није оправдао очекивања. Једини који је оправдао улогу која му је додељена заправо је био Милош Теодосић, па је инцидент који је изазвао у мечу против Ефеса на неки начин и разумљив. Остављао је Тео срце на терену, играо повређен, на својим плећима изнео и Куп Радивоја Кораћа, па не чуди што су га емоције савладале на опроштају од Евролиге који није био адекватан.

Никола Топић био је тајно оружје када су зидови почели да се руше, али несрећа која га је задесила у мечу против Партизана, удаљила је најперспективнијег младог играча са терена на дужи рок – почео је да тренира, али се не зна се када ће поново заиграти. Рокас Гедраитис и Адам Ханга играли су променљиво. Не довољно добро да би се у битним мечевима све карте стављале на њих. За Хангу и не чуди, јер је крајем године био ван терена због повреде, а због истих проблема који су у једном тренутку са паркета повукли петорицу играча, често је био принуђен да игра на позицији плејмејкера која није његова природна опција.

Центарско појачање, Џоел Боломбој, био је један од правих погодака. Као и Јаго Дос Сантос који је доведен да буде трећи, а често је био и први плејмејкер. Ипак, могло је и боље. Звезда је са Јагом, а без Теа добила само једну евролигашку утакмицу.

Фреди Гилеспи и Џавонте Смарт доведени у току сезоне нису дали очекивани допринос тиму. Немања Недовић у последње време има сјајне партије које обећавају. Дејан Давидовац и Бранко Лазић, сигурне руке Црвене звезде, имали су и бољих издања, а заправо једини у тиму са најпостојанијом формом био је Лука Митровић.

Ипак, још није крај, напротив. Ово може бити нови почетак за чету Јаниса Сферопулоса. Ускоро креће трка за трофеј АБА лиге, а на том пољу Звезда и те како има чему да се нада. Киксева у регионалном такмичењу било је неколико, али недовољно да им измакне прва позиција на табели и предност домаћег терена у плеј-офу.

Уколико трофеј заврши у рукама Црвене звезда, и пораз против Ефеса, као и многи други биће мање важни, јер ће основни циљ бити испуњен – играње у Евролиги и на јесен.