Efes ogolio Zvezdu

Stavila je Crvena zvezda tačku na ovosezonski nastup u Evroligi. Loše, daleko od očekivanja… Sudeći po svemu prikazanom od početka, ali i u meču protiv Efesa, crveno-beli će se ove sezone, bar što se tiče najelitnijeg takmičenja, sećati sa gorčinom.

A delovalo je u poslednje vreme da se snaga i volja vraćaju u redove Zvezde. Pretili su mnogo većim zverkama od Efesa, ali prevideli su da turski rival nema drugi izbor nego da ide na sve ili ništa. Tako su i igrali. Pokazali su zube i karakter koji ih je zasluženo odveo u doigravanje za završnicu Evrolige. I jeste šteta što na toj poziciji sada nije Partizan, ali i što Zvezda nije pružila jači otpor i što se pognute glave vratila u Beograd.

Ipak, svako je tvorac svoje sreće, a srpski klubovi imaju na šta da se ugledaju kada je Efes u pitanju. Oni nisu dozvolili da zavise od drugih. Ostavili su srce na terenu i Zvezdu daleko iza sebe. Čak 45 poena daleko. Time su izabranici Janisa Sferopulosa ušli među rekordere. Doduše, one negativne.

Kada se podvuče crta, meč je bio odraz sezone. Počelo je ubedljivom pobedom nad Asvelom, ali već od drugog kola i meča sa Žalgirisom krenuli su problemi. Porazi su se nizali, u međuvremenu posle trećeg došlo je i do promene trenera. Duška Ivanovića zamenio je Janis Sferopulos baš pred prvi večiti derbi. Bilo je dosta promena i u rosteru. Na leto se pravio tim dostojan Evrolige, ali u praksi nije sve išlo po zacrtanom planu.

Šabaz Nejpir koji je trebalo da bude pojačanje sezone i uzdanica tima, nije uspeo da se prilagodi i zaigra na predviđenom nivou. Vrlo brzo je i napustio crveno-beli brod, već krajem decembra. Ni Majk Tobi nije opravdao očekivanja. Jedini koji je opravdao ulogu koja mu je dodeljena zapravo je bio Miloš Teodosić, pa je incident koji je izazvao u meču protiv Efesa na neki način i razumljiv. Ostavljao je Teo srce na terenu, igrao povređen, na svojim plećima izneo i Kup Radivoja Koraća, pa ne čudi što su ga emocije savladale na oproštaju od Evrolige koji nije bio adekvatan.

Nikola Topić bio je tajno oružje kada su zidovi počeli da se ruše, ali nesreća koja ga je zadesila u meču protiv Partizana, udaljila je najperspektivnijeg mladog igrača sa terena na duži rok – počeo je da trenira, ali se ne zna se kada će ponovo zaigrati. Rokas Gedraitis i Adam Hanga igrali su promenljivo. Ne dovoljno dobro da bi se u bitnim mečevima sve karte stavljale na njih. Za Hangu i ne čudi, jer je krajem godine bio van terena zbog povrede, a zbog istih problema koji su u jednom trenutku sa parketa povukli petoricu igrača, često je bio prinuđen da igra na poziciji plejmejkera koja nije njegova prirodna opcija.

Centarsko pojačanje, Džoel Bolomboj, bio je jedan od pravih pogodaka. Kao i Jago Dos Santos koji je doveden da bude treći, a često je bio i prvi plejmejker. Ipak, moglo je i bolje. Zvezda je sa Jagom, a bez Tea dobila samo jednu evroligašku utakmicu.

Fredi Gilespi i Džavonte Smart dovedeni u toku sezone nisu dali očekivani doprinos timu. Nemanja Nedović u poslednje vreme ima sjajne partije koje obećavaju. Dejan Davidovac i Branko Lazić, sigurne ruke Crvene zvezde, imali su i boljih izdanja, a zapravo jedini u timu sa najpostojanijom formom bio je Luka Mitrović.

Ipak, još nije kraj, naprotiv. Ovo može biti novi početak za četu Janisa Sferopulosa. Uskoro kreće trka za trofej ABA lige, a na tom polju Zvezda i te kako ima čemu da se nada. Kikseva u regionalnom takmičenju bilo je nekoliko, ali nedovoljno da im izmakne prva pozicija na tabeli i prednost domaćeg terena u plej-ofu.

Ukoliko trofej završi u rukama Crvene zvezda, i poraz protiv Efesa, kao i mnogi drugi biće manje važni, jer će osnovni cilj biti ispunjen – igranje u Evroligi i na jesen.