У Србији као у Бурјатији

Наталија Шадрина била је део првог таласа Руса који је појачао селекцију Србије 2020. Једина је дама из те дружине, а недавно јој се придружила још једна земљакиња - полувелтерашица (63 кг) Кристина Кулухова.

Кад је реч о 33-годишњакињи из Бурјатије, руске републике крај Монголије, обезбедила је олимпијску норму за Игре у Паризу пласманом у финале Европских игара у јужној Пољској прошле године. Пре тога, такође у категорији до 60 кг, бориће се пред београдском публиком на Шампионату Старог континента у Пиониру.

Како сте се адаптирали по доласку у Србију, који је био први утисак?

- Помогло ми је то што су се сви односили према мени сјајно, тренер, девојке. Чим сам дошла, упознали смо се и схватила сам да ми је ту пријатно. Нема никаквих проблема. Увек све полази од тога каква је атмосфера, а била је добра.

Каква је форма за Европско првенство, каква за Париз и која су очекивања?

- Драго ми је да сам успела да изборим место. Нећу стати на томе. Једноставно, желим да радим, тренирам и постижем резултате. Европско првенство биће припрема за Игре и то добра. Медаље су то нешто што желимо, поготово злато, због тога све радимо. Спорт је наш живот, није разонода. Сву снагу, рад, зној, сузе, све је зарад тог циља. Због тога желим најбољи резултат, да дам целу себе за то. Захвална сам за подршку и труд Савеза, Олимпијског комитета. Сви смо један тим. Ту смо Вахид (Абасов), Сара (Ћирковић) и ја. Надам се да ће нам се још неко придружити са Тајланда у походу на одличја.

Кад, како и зашто сте почели да се бавите боксом, да ли сте се бавили још неким спортовима?

- Са осамнаест, само боксом. Волим да играм кошарку, фудбал, али рекреативно. Бокс је остао први и последњи спорт ком сам посвећена од почетка до краја.

Како је то прихватила породица?

- У почетку нису били одушевљени. Мама је бринула, али после су дошли резултати. Почела сам да доносим медаље, а они су били поносни. Срећна сам и поносна што имам такву подршку. Увек су емотивна подршка и захвална сам им за све што раде за мене.

Место одакле долазите, Улан Уде, како бисте га описали, можете ли да упоредите Бурјатију и Србију?

- У Бурјатији су, као и у целој Русији, мирни људи. Улан Уде није тако велики, али људи су одмерени. Тамо су моји корени, све ми је блиско, али и Србију доживљавам као моју кућу сада. Волим и једно и друго.