Колико корака је Новак Ђоковић удаљен од врхунске форме која му је преко потребна за одбрану трона на Ролан Гаросу и победу на Олимпијским играма?
Питање од милион долара. Тачан, прецизан и јединствен одговор не постоји.
Лакмус папир за наставак сезоне на најспоријој подлози је полуфинале на мастерсу у Монте Карлу. Чудно, али истинито, пласман међу четири најбоља играча у Кантри клубу је најбољи резултат српског аса у последњих девет година, после 2015. кад је освојио другу титулу.
За почетак, Новакова форма је задовољавајућа, није лоша, ни идеална. На скали од 1-10 налази се негде на средини, сасвим довољна да одшкрине врата, да се надзире светлост Париза. Ево и зашто.
После разочаравајућег почетка сезоне и мало мечева, био му је потребан један изазован турнир. У Кнежевини је налетео на тако нешто – одиграо је четири окршаја. Није много, али не треба заборавити да је за скоро три месеца имао само два – између полуфинала на Аустралијском опену и у Монаку играо је само у Индијан Велсу.
За разлику од претходних пораза, сад после изгубљеног окршаја од Каспера Руда нема негативног одјека, као против Јаника Синера, на пример.
Ево како Ђоковића посматра човек који га је први пут победио у каријери у суботу.
- Новак не изгледа увек као да је људско биће, али ипак то јесте. Оно што ме је много мотивисало и помогло је његов пораз од Луке Нардија у Индијан Велсу. Тада је показао да је понекад ипак рањив – истакао је Руд.
Норвежанин је веровао у себе као никад до сад:
- Једноставно, Новак до сада у овој години није имао толико успеха као увек, а тенис тако функционише. Кад видите да сезону почне беспрекорно, помислите, овог момка је готово немогуће победити. Кад видите да га је неколико њих већ победило, почнете више да верујете у себе.
Важно је да је Ноле почео најтежи део сезоне много боље него неколико година уназад. Још увек важи правило да је шљака подлога која захтева највише времена за прилагођавање. Између осталог, Новаков пик на црвеној прашини долази тек на мастерсу у Риму. Тако је било прошле године. Прво је изгубио у трећем колу у Кантри клубу, затим је прескочио такмичење у Мадриду, да би на Форо Италику играо за пласман у полуфинале. Са реченицом – „да имам самопоуздање уочи Ролан Гароса“ напустио је Италију. Неколико недеља касније дошао је до трећег трофеја на централном терену „Филип Шатрије“.
Нигде не постоји гаранција да ће тако да буде и ове сезоне. Једно је сигурно, вратио се на прави колосек. Откад је постао апсолутни рекордер по броју трофеја на мастерсима, Ђоковићев приоритет нису турнири из серије 1.000 већ они из категорије велике четворке (грен слемови).
Остварио је основни циљ играњем у Кнежевини – полако, али сигурно почео је да подиже форму, ниво и квалитет игре, која би требало да дође до максимума на највећим такмичењима. Игром и формом у успону назире се сјај Париза.
ОСТАЛИ МОРАЈУ ДА СЕ НАИГРАЈУ ТЕНИСА, НОЛЕ НЕ БАШ
Ако је неко усавршио тактику како да дође до најбоље форме, а да не одигра много мечева, онда је то Ђоковић. Монте Карло био је први турнир на шљаци за српског аса после прошлогодишњег славља на другом грен слему.
То је одлично приметио Руд:
- Много је фактора који утичу на меч. Очигледно је да сам ја одиграо више мечева на шљаци од њега коме је ово био први турнир још од Ролан Гароса лане. Зато је мало зарђао, још је променио тренера. Много је могућих разлога зашто сам га сада победио.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
