Рићи са Месијем „плеше” за титулу

Пират са Кариба, или ратник са Кубе. Један такав стигао је у Партизан током зимског прелазног рока, а сада у дресу са бројем 12 шампиона Србије игра за одбрану трона. Можда није тренутак да се кроз причу главног лика Рикарда Калва Манцана, сада провлачи шаљив тон, после пораза у првом мечу вечитих, када тим просто није личио на себе.

Али, као што су и одбојкаши Партизана сами рекли, тренер Бојан Јанић, чак и из супарничког табора:

- Тек смо на почетку!

А популарни „Рићи” или „Ермано” (оп. аут. Брат на шпанском) како га зову у тиму, у разговору за Спортски журнал, отворио је душу, и без задршке говорио о професионалном животу, Партизану, тренеру Јанићу, породици, зашто Меси а не неко други, како би се снашао као играч али на плесном подијуму. И све то на једном савршеном миксу енглеског и српског језика, који је добро савладао. И користи га онако са шмеком.

Играте по први пут за титулу са Партизаном који је брани, како се осећате, да ли сте боравећи у Србији већ успели да схватите значење дербија против Црвене звезде, навијаче Делије и Гробаре?

- Апсолутно. Осећам се изванредно и да, јасно ми је када неко каже дерби. У једно сам сигуран-приредићемо добар шоу.

Најтежа утакмица у дресу Партизана?

- Моја друга коју сам одиграо јер физички нисам био довољно спреман. Али свестан сам да свака изискује, захтева још више, боље – зборио је Манцано.

Који Вам је највећи квалитет као дизача?

- Става сам да никад није довољно, верујем да увек могу да пронађем мотив у себи, јер сам свестан да и ја, свако, може да пружи оно мало више.

Имате поверења у сваког саиграча, али са којим се најбоље „разумете”?

- Можда у први мах делује да могу лако да одговорим на ово питање, и јесте тако јер верујем да је сваки од момака у тиму стопроцентно спреман. Али, ако морам да издвојим, рећи ћу Милија Мрдак.

Бојан Јанић је причао како је дошло до сарадње, како сте се Ви одлучили за Партизан?

- Јанић је невероватан тренер, играчи квалитетни, моћни, градили су добру сезону. Зашто да не, помислио сам и решио!? Искрено сам срећан што сам у овом клубу.

За кога навијате приватно?

- Неки посебан, одбојкашки тим у целом свету, немам. Не могу да кажем другачије када је тако. Управо онај у ком у том тренутку играм. То је моја философија. Али, што се других спортова тиче, волим фудбал, Барселона је тај избор. Меси, чудо, маестро, и свака екипа за коју игра, њен сам фан (смех).

Да нисте одбојкаш, чиме бисте сте се бавили?

- Волим фудбал, кошарку. А шта бих био, можда плесач (смех), не знам стварно.

Топ пет играча са Кубе које цените, активне или оне у „пензији”?

- Много их је, али потрудићу се – Вилфредо Леон, Робертланди Симон, Јоанди Леал, Османи Хуанторена, Мигел Анхел Лопез… Али знајте да ова листа може да иде у бесконачност.

А у Србији, нашем првенству?

- Статистика мислим да није релевантна, није право мерило квалитета. Верујем да постоје врхунски играчи који можда нису ни у топ 10 а вреде! Зато ми је баш тешко да именујем било кога.

Откријте нам, који је најбољи савет који сте добили од Бојана Јанића, шта сте научили?

- Прво и основно да будемо људи! Свакодневно научимо нешто ново, не само ја, сви играчи. Понављам, посебан, невероватан тренер, човек. Посматрам га често како се опходи према осталим играчима, увек говори без притиска, да имамо слободу, боримо се, дамо енергију и уживамо.

А животне, оне уз ракију?

- Најбоље. Може уз ракију посебно ону „хоум мејд”. Само домаћу, домаћу.

Били сте у Спартаку из Суботице, Радничком из Крагујевца, сада сте у Београду, да ли Вам прија?

- Увек волим да кажем, није ми битно где сам, трудим се да ми буде пријатно, забавно, да уживам у ком граду да се затекнем. Али Београд је нешто сасвим друго, немам коментар осим – баш ми се свиђа!

Савладали сте српски језик, може нека реч, реченица?

- Не могу да кажем да сам мастер клас, дакле 100 одсто, али мислим да и разумем и говорим коректно. Изузетно тежак језик, али на крају крајева, свиђа ми се – расположен је Манцано, а и додајемо да и те како добро и пише и прича на српском од „како си”, „чујемо се”, „хвала теби” али и оне које су му потребне у професији.

Када сте појачали табор шампиона, о Вама се писало као о лошем момку, многи су се позивали на вашу прошлост, младост-лудост рекло би се. Да ли сте Ви, добар или лош момак?

- Сваком дајем ту слободу да изгради своје мишљење, али са друге стране, не креирам живот на основу туђег мишљења и немам проблем са тим. Свако ко ме познаје, познаје мој карактер, и какав сам заиста. Али није на мени да судим о томе – и овде је за саиграче и тренере у Партизану „Ермано” ставио само зарез, јер свестан је да га у животу чекају још многа искушења, и на приватном и на пословном плану.

Док се бори да се са Партизаном домогне највреднијег пехара, има безрезервну подршку супруге, ћерке али и бебице, сина јер је „наш” Рићи скоро постао тата по други пут. И стиже из родне Кубе, и не само од овог одабраног терцета, ту је многобројна подршка, родитељи, пријатељи, поштоваоци свега што њихов херој ради.