Rići sa Mesijem „pleše” za titulu

Pirat sa Kariba, ili ratnik sa Kube. Jedan takav stigao je u Partizan tokom zimskog prelaznog roka, a sada u dresu sa brojem 12 šampiona Srbije igra za odbranu trona. Možda nije trenutak da se kroz priču glavnog lika Rikarda Kalva Mancana, sada provlači šaljiv ton, posle poraza u prvom meču večitih, kada tim prosto nije ličio na sebe.

Ali, kao što su i odbojkaši Partizana sami rekli, trener Bojan Janić, čak i iz suparničkog tabora:

- Tek smo na početku!

A popularni „Rići” ili „Ermano” (op. aut. Brat na španskom) kako ga zovu u timu, u razgovoru za Sportski žurnal, otvorio je dušu, i bez zadrške govorio o profesionalnom životu, Partizanu, treneru Janiću, porodici, zašto Mesi a ne neko drugi, kako bi se snašao kao igrač ali na plesnom podijumu. I sve to na jednom savršenom miksu engleskog i srpskog jezika, koji je dobro savladao. I koristi ga onako sa šmekom.

Igrate po prvi put za titulu sa Partizanom koji je brani, kako se osećate, da li ste boraveći u Srbiji već uspeli da shvatite značenje derbija protiv Crvene zvezde, navijače Delije i Grobare?

- Apsolutno. Osećam se izvanredno i da, jasno mi je kada neko kaže derbi. U jedno sam siguran-priredićemo dobar šou.

Najteža utakmica u dresu Partizana?

- Moja druga koju sam odigrao jer fizički nisam bio dovoljno spreman. Ali svestan sam da svaka iziskuje, zahteva još više, bolje – zborio je Mancano.

Koji Vam je najveći kvalitet kao dizača?

- Stava sam da nikad nije dovoljno, verujem da uvek mogu da pronađem motiv u sebi, jer sam svestan da i ja, svako, može da pruži ono malo više.

Imate poverenja u svakog saigrača, ali sa kojim se najbolje „razumete”?

- Možda u prvi mah deluje da mogu lako da odgovorim na ovo pitanje, i jeste tako jer verujem da je svaki od momaka u timu stoprocentno spreman. Ali, ako moram da izdvojim, reći ću Milija Mrdak.

Bojan Janić je pričao kako je došlo do saradnje, kako ste se Vi odlučili za Partizan?

- Janić je neverovatan trener, igrači kvalitetni, moćni, gradili su dobru sezonu. Zašto da ne, pomislio sam i rešio!? Iskreno sam srećan što sam u ovom klubu.

Za koga navijate privatno?

- Neki poseban, odbojkaški tim u celom svetu, nemam. Ne mogu da kažem drugačije kada je tako. Upravo onaj u kom u tom trenutku igram. To je moja filosofija. Ali, što se drugih sportova tiče, volim fudbal, Barselona je taj izbor. Mesi, čudo, maestro, i svaka ekipa za koju igra, njen sam fan (smeh).

Da niste odbojkaš, čime biste ste se bavili?

- Volim fudbal, košarku. A šta bih bio, možda plesač (smeh), ne znam stvarno.

Top pet igrača sa Kube koje cenite, aktivne ili one u „penziji”?

- Mnogo ih je, ali potrudiću se – Vilfredo Leon, Robertlandi Simon, Joandi Leal, Osmani Huantorena, Migel Anhel Lopez… Ali znajte da ova lista može da ide u beskonačnost.

A u Srbiji, našem prvenstvu?

- Statistika mislim da nije relevantna, nije pravo merilo kvaliteta. Verujem da postoje vrhunski igrači koji možda nisu ni u top 10 a vrede! Zato mi je baš teško da imenujem bilo koga.

Otkrijte nam, koji je najbolji savet koji ste dobili od Bojana Janića, šta ste naučili?

- Prvo i osnovno da budemo ljudi! Svakodnevno naučimo nešto novo, ne samo ja, svi igrači. Ponavljam, poseban, neverovatan trener, čovek. Posmatram ga često kako se ophodi prema ostalim igračima, uvek govori bez pritiska, da imamo slobodu, borimo se, damo energiju i uživamo.

A životne, one uz rakiju?

- Najbolje. Može uz rakiju posebno onu „houm mejd”. Samo domaću, domaću.

Bili ste u Spartaku iz Subotice, Radničkom iz Kragujevca, sada ste u Beogradu, da li Vam prija?

- Uvek volim da kažem, nije mi bitno gde sam, trudim se da mi bude prijatno, zabavno, da uživam u kom gradu da se zateknem. Ali Beograd je nešto sasvim drugo, nemam komentar osim – baš mi se sviđa!

Savladali ste srpski jezik, može neka reč, rečenica?

- Ne mogu da kažem da sam master klas, dakle 100 odsto, ali mislim da i razumem i govorim korektno. Izuzetno težak jezik, ali na kraju krajeva, sviđa mi se – raspoložen je Mancano, a i dodajemo da i te kako dobro i piše i priča na srpskom od „kako si”, „čujemo se”, „hvala tebi” ali i one koje su mu potrebne u profesiji.

Kada ste pojačali tabor šampiona, o Vama se pisalo kao o lošem momku, mnogi su se pozivali na vašu prošlost, mladost-ludost reklo bi se. Da li ste Vi, dobar ili loš momak?

- Svakom dajem tu slobodu da izgradi svoje mišljenje, ali sa druge strane, ne kreiram život na osnovu tuđeg mišljenja i nemam problem sa tim. Svako ko me poznaje, poznaje moj karakter, i kakav sam zaista. Ali nije na meni da sudim o tome – i ovde je za saigrače i trenere u Partizanu „Ermano” stavio samo zarez, jer svestan je da ga u životu čekaju još mnoga iskušenja, i na privatnom i na poslovnom planu.

Dok se bori da se sa Partizanom domogne najvrednijeg pehara, ima bezrezervnu podršku supruge, ćerke ali i bebice, sina jer je „naš” Rići skoro postao tata po drugi put. I stiže iz rodne Kube, i ne samo od ovog odabranog terceta, tu je mnogobrojna podrška, roditelji, prijatelji, poštovaoci svega što njihov heroj radi.