Натхо обрадовао црно-беле пре четири године

Црвена звезда и Партизан ће 13. пут играти у полуфиналу купа. Црвено-бели су успешнији са осам пролаза у завршни меч, док су црно-бели тријумфовали четири пута.

Почело је 1949. Тим из Љутице Богдана је као домаћин преокренуо на старом стадиону, пред 25.000 гледалаца. Милован Ћирић је довео Парни ваљак у вођство у 24. минуту, Рајко Митић је изједначио у 75, да би Бранислав Вукосављевић у 84. минуту донео победу Звезди.

Само годину касније наши највећи клубови састали су се поново у полуфиналу. Тихомир Бата Огњанов је на стадиону Партизана, иако су формални домаћини били црвено-бели, у 48. минуту постигао гол вредан финала.

На наредни полуфинални окршај чекало се до 1958. Звезда је била успешнија у голеади на ЈНА. Бора Костић и Антон Рудински су у 18. и 45. минуту донели капитал гостима, али су Милан Вукелић у 60. и Бранислав Михаиловић у 69. анулирали плус ривала. Драгослав Шекуларац је одвео црвено-беле у финале у 73. минут.

Пуне 32 године није било окршаја вечитих у полуфиналу. Уследили су спектакли 1990, посебно у реваншу. Дарко Панчев је у 24. минуту једини био прецизан у првој утакмици на Маракани 18. априла. Партизан је две недеље касније у 41. минуту головима Горана Стевановића и Слађана Шћеповића закочарио ка финалу. Погодак Роберта Просинечког у 45. је наговестио муке црно-белих. Рефик Шабанаџовић је у 78. изједначио, да би Предраг Спасић аутоголом после само 120 секунди запечатио судбину свог тима – 2:3.

Незаборавна су била полуфинала 1994. Горан Маза Василијевић је у 45. минуту првог меча донео победу Звезди. Партизан се ипак, у реваншу домогао завршног меча. Саво Милошевић је у 36. изједначио укупан скор. Уследио је први од два спорна једанаестерца. Илија Ивић је постигао гол за црвено-беле у 77. минуту, да би у 85. Милошевић поново донео црно-белима преимућство. И тај резултат водио је госте у финале, али је онда уследила чувена „бомба” Петра Васиљевића у 89. минуту за 3:1 и пролаз Парног ваљка.

Деценију се чекало на ново полуфинале вечитих. Правила су промењена па се играла једна утакмица. Црвена звезда је била успешнија на Маракани голом Марка Пантелића у 14. минуту.

Годину касније на истом месту вечити су се састали поново у истој фази купа. Никола Жигић у 10. и Радован Кривокапић у 89. минуту обрадовали су бројније навијаче црвено-белих.

Наш најтрофејнији клуб био је успешнији и две године касније. Ненад Милијаш затресао је мрежу на истеку четврт часа игре и резултат се није мењао. Од 24. минута Партизан је био бројчано инфериоран због искључења Немање Рнића.

Заређали су се дуели вечитих у полуфиналу, па су и 2008. одмерили снаге. Ламин Дијара је у 13. и 22. минуту донео предност гостима на Маракани. Игор Бурзановић у 54. и Ненад Јестровић у 67. су вратили Звезди егал. Уследио је неоправдано поништен гол Ненаду Милијашу за 3:2. Стеван Јоветић је у 79. затресао мрежу на супротној страни и црно-бели су се пласирали у финале.

Три године касније поново су се играле две утакмице пре меча за трофеј. Парни ваљак је головима Принса Тејга у 4. и 49. минуту обезбедио завидну предност пред реванш. Андрија Калуђеровић је у 72. минуту другог сусрета, на Маракани, донео неизвесност, али се резултат, ипак, није мењао.

Звезда је узвратила годину касније. Просинечки је као и 2011. седео на клупи Звезде, док је Партизан довео Аврама Гранта. Лука Милуновић и Филип Касалица су обрадовали домаћина на Маракани. Исти резултат био је и у реваншу. Дарко Лазовић у 63. и Кристијан Борха у 81. минуту потврдили су бољу форму црвено-белих, иако су црно-бели били шампиони.

Коначно, претходно полуфинале 2020. тим из Хумске је као домаћин решио у своју корист. Играло се после укидања ванредног стања због коронавируса, пред 15.803 гледаоца, иако су широм Европе и света стадиони били затворени, Бибарс Натхо је у 58. минуту донео тријумф Парном ваљку.